Анали Правног факултета у Београду

Ми нисмо још постигли, чак ни у федералном систему, све што je потребно ради заштите сиромашних странака (21). Још није предвиђена накнада за адвоката који заступа сиромашну странку. У парничном поступку он се мора ослонити да ће добити део онога што се у спору добије, али ако спор изгуби остаће ненаграђен. Није ништа предвиђено ни за плаћање адвоката који заступа сиромашно лице у кривичном предмету. У след тога неки адвокати беже од поступања in forma pauperis, на штету тог система. Исто тако нису предвиђена средства за финансирање истраживања која претходе судском поступку, a која су често неопходна ради потпуног излагања одређене правне ствари (22). Па ипак, ми смо прилично далеко одмакли у обезбеђењу сиромашним оптуженима једнаког поступања у сјзедералним киивичним стварима. Оптужени више није принуђен да стоји сам и неспреман насупрот свој сили федералне владе. Закон се спроводи, али се права појединца и лични интегритет не жртвују. Скорашњи напредак у нашем федералном судском поступку приближио нас je крајњем циљу, једнакој правди пред судом за све наше грађане.

Вилјем О. Даглас (William О. Douglas)

суди ja Врховног суда Сједињених Америчких Држава

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ САМОСТАЛНИХ УСТАНОВА И ЊИХОВИХ КОРИСНИКА

1. Одређивање појма корисника самосталне установе. Ближе одређивање појма корисника установа које се образују у области друштвених служби јесте једно од претходних питања у разматрању међусобних односа самосталних друштвених установа и шихових корисника. Ово питање има шири знача) jep се и права корисника у систему друштвеног самоуправљања друкчије постављају него што се то' чини при одређивању ових права у систему децентрализованих установа капиталистичког поретка. Овде права корисника имају за свој основ Уставом зајамчено ново

(21) У Америди постоје посебни кр<ивични закони појединих држава и федерације, са посебним државним и феДёралнтт—судАвима—и—влужбенициМа којГГ Те законе примењују (raxrrTJöxrgtas гтгош Marshall to ИиКћегј еа, Stuđles ln American and Indian Constitutlonal Law (Tagore Lectures 1956), с. Ш). Помоћ сиромашним странкама углавном ни je толико развијена у системима појединих држава колико у федерацией. Врховни суд je донекле био у стагьу да подигне стандарде појединих држава вршећи своју дужност заштите уставних права. Држава не сме ускратити осуђеноме право жалбе зато што овај не може да плати преписе записника са претреса, док се другим оптуженима који то могу да плате дозвољава жалбена ревизија. Према нашим одлукама, то би значило ускраћивање Једнаке заштите закона која je зајемчена‘Четрнаестим амандманом Устава САД (Griifin v. niinois, 351 XL S. 12 (1955); Eskridge v. Washington State Board, 357 XI. S. 214 (1958)). - Поједина држава није дужна никоме да обезбеди право 1 жалбе; али ако то право да, не може га ускратити онима који нису у стагьу да за њега плате.

(22) Види United States v. Johnson, 238 F. 2d 565, 572. У скандинавским земљама сваки кривично оптужени не само да има права на адвоката по сопственом изберу кога ће . шштјгги држава, већ му на располагању сто јиЈшгузат полицпј е __и јавног ТУЖйОца ради потребних истраживань-а. -у-кл>учују пи ту проналажење свел ока, Menai а; и иеш стр-ане-стручњака за рукописе. медицину и хемију. Тужиоштво je дужно да на претрес'приведе сведоке оТГтуженога и поднесе остале гове доказе, такође о трошку државе (Id., на 573, п. 14с, и пропратни текст).

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА