Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

109

политичко и демократско право на самоуправљање. Отуда и различите сё поставља обим и димензије ових права и овлашћења које корисници имају у установи и према њој. У ужем смислу речи корисник једне установе може бити онај појединац који се непосредно користи услугама те установе. Али корисник установе може бити и привредна организација односно установа која се непосредно користи услугама те установе и као таква жели њено постонизације које имају само одређени интерес да се обезбеди несметано и јање и њено функционисагье према својим потребама. Постоји и други посебни облик корисника установе. То су заинтересоване установе и оргацелисходно функционисаше јавне службе у интересу заједнице и ради задовољења одређених потреба. Посебан вид корисника представља оснивач који оснива одговарајућу установу друштвене службе да би послужила задовољењу опште друштвених потреба. Посебан статус ужива у неким случајевима комуна или срез на чијем je подручју седиште самосталне установе, независно од тога ко je њу основао. Све ове врете корисника могу представљати посебне групе интересената, која свака од њих има одређени интерес за рад самосталне установе и свака на одређени начин треба да допринесе на основу свог непосредног интереса правилном функционисању службе. Интересенти су према томе овде тако одређени за сваку категорију установа да се они увек посебно утврђују у самом акту о оснивагьу установе или у њеним правилима. Према томе, овде срећемо две посебне правке категорије; корисника и интересну трупу. Склони смо да интересне групе уведемо под појам корисника у ширем смислу јер и оне имају одређена права односно обавезе према установи и у њој. То значи да ћемо се овде служити појмом корисника у ширем смислу речи, задржавајући се посебно на правима и обавезама корисника схваћених у гьеговом ужем правнотехничком значењу. .2. Характер и врсте односа у које ступају корисници према установи. Делатност коју врше одређене установе односи се на пружање помоћи и услуге одређеним корисницима. Али овде се корисник не може схвачтити у његовом ужем нравном значењу. За одређене делатности установе заитересоване су и шире интересне групе, тј. одређене организације и установе. Из тих разлога корисник-грађанин, као и заинтересоване организације и установе ступају са установом у врло различите односе. Наиме у вршењу одређене јавне службе установа ствара односе са ньеним кокорисницима и интересентима чија се природа не може једнострано одредити. Некада се у тим односима изражава друштвено-политичка суштина. У другим пак случајевима претежно je реч о једном управноправном односу са изразито својим специфичностима за разлику од односа грађана са органима државне управе. У овим односима често се изражавају и одређена субјективна јавна права грађана. Најзад, за ове односе карактеристично je то што они могу представл>ати одређено потчињавање корисника установи и тиме њихово подвођење „под власт“ установе.