Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

113

ворила својим задацима у задовољењу општедруштвених потреба, с једне стране, а за саме установе да у своме раду не пренебрегну ове интересе ида се не изолираду и затворе у себе, с друге стране. У суштини, кроз ове односе изражава се брига друштвене задеднице за рад самосталних установа, чиме се уједно обезбеђуде да оне по своме положају буду уистини самосталне друштвене установе. 5. Субъективна јавна права корисника у погледу коришћења услуга установе. Све установе коде се образују ради вршења одређене јавне службе дужне су да под одређеним условима пружаду услуге сводим корисницима односно грађанима. Грађани или у неким случајевима тачно одређени корисници уживаду прописима утврђена субјективна јавна права кода установа мора поштовати. Обим и димензиде ових права су различити за подедине установе. Често с§м карактер установе одређеује и обим ових права. Тако установе облигаторног карактера ступају у друге односе са кориснипима за разлику од оних установа које грађанима стоде факултативно на услузи. Наиме према првим установама корисник располаже законом утврђеним правом на одређено поступање и коришћење услуга установа. Тако, према чл. 6 ЗШ, сви грађани од седме до петнаестё године дужни су да похађаду основну школу. Из овог начела обавезног школовања ствараду се и за установу и за кориснике одређени односи. Овде сама установа предузима иницидативу за пружаиье сводих услуга оним корисгощима коди су навршили седам година. Код других пак установа ова инициатива полази од- корисника односно интересента. Овде настаду и други односи који се битно разликују од оних односа коди настаду приликом коришћења установа облигаторног карактера. Субдективна права корисника према установи изражаваду се у праву деднакости свих корисника пред установом. Једнокост корисника пред давном службой десте дедно од основних принципа на коме се заснива функционисавье самосталних установа одговарајућих јавних служби. Тако, према) чл. 24 ЗФУ, дугословенски држављани и страни држављани који имаду одговарајућу школску спрему имаду право да се под истим условима упишу на факултет. Само изузетно, ако није могуће организовати настану за све придављене студенте, може се, на предлог факултетског односно универзитетског савета, прописима републичког извршног већа, привремено предвидети одређено ограничење у погледу уписа броја студената на подедини факултет. Ову једнакост грађана истине и чл. 7 ЗШ коди прописује да сви грађани, без обзира на националност, пол, социјално порекло и вероисповест, имаду под истим условима дедноко право на васпитање и образовање. Да би се овод деднакости дала и стварна вредност и потребна економска основа, ЗШ прописује да де у школама настава бесплатна и да се она врши на дезицима народа Југославије. Удедно се прописује да се националним мањинама обезбеђује настава на националном језику мањине у складу са одредбама ЗШ и међународним обавезама. Једнакост грађана пред установама давне службе на одређени начин истине и ЗОЗС (чл. 17) прописудући да де сваки здравствени радник и