Анали Правног факултета у Београду

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ужем смислу, као заштита здравља и живота човека. Треба међутим одмах констатовати чињеницу да позитивно право у погледу овог проблема у велико] мери заостаје за потребама праксе. Свакако да je ту неопходна веома уска сарадња биолога, лекара, техничара и правника.. Управо подела надлежности између разних органа управе овде има свој пуни смисао. Најчешће, основним законским прописима послови заштите од јонизујућих зрачења се проглашују пословима од јавног и општег интереса и стављају у надлежност одговарајућих органа управе. То су, по правилу, министарство здравља, министарство рада и социјалне заштите или што je за сада ређи. случај, тело специјализовано у материји заштите од jöнизујућих зрачења (9). Међутим, и кад постоји организована служба за заштиту од јонизујућих зрачења коју у пракси спроводе, углавном, инспектори разних специјалности данас још увек остаје отворено питање самих прописа које he у свом раду примењивати овакве службе. У земльама са развијеном индустријом већ постоје службе за хигијенско-техничку заштиту. Прописи које примењују ове службе могу се сигурно великим делом користити и за ову врсту заштите. То je у многим земльама и учињено. Међутим, раније поменуте особености радиоактивних материја захтевају и посебне прописе о заштити. Приликом доношења таквих прописа требало би поћи од чињенице да се као предмет заштите појавл>ује више категорија л>уди, са становишта односа човек извор јонизујућих зрачења. Две крајности представл>ају: посленик у непосредном додиру са радиоактивним материјалом и обичан грађанин који може постати жртва јонизујућег зрачења посредно и као јединка која се уклапа у масу становника изложених опасностима радијације. О томе треба свакако водити рачуна приликом доношегьа посебних прописа о заштити. Исто тако, неопходно je узети у обзир и све врсте извора јонизујућих зрачења, било природног порекла као што су космичка зрачекьа, природни радиоактивни елементи у земљиној кори, природни радиоактивни елементи у људском организму, било да их je човек створио вештачким путем као што су генератори, нуклеарни реактори и одговарајући хемијски уређаји, употреба радиоактивних елемената у медицини, индустрији и науци уопште, и нарочито вештачки радиоактивни елементи ко je je човек вратио у природу и тиме створио нову опасност загађивања воде, ваздуха и намирница. Чшьеница je да се јонизујуће зрачење наведених извора знатно разликује и да зависи од низа посебних фактора као што су географски, геолошки, економски, итд. Ипак, стална опасност од радијације постоји и то како од спольне тако и унутрашње. Ове последње настају продирањем радиоактивних елемената у организам. Приликом установљавања прописа о заштити треба да буде узет у обзир укупан збир дејства и једних и других. На основу података о интензитету штетног дејства јонизујућег зрачења на људски организам, посебно на генетичке органе, неопходно je

(9) V Јапану постоји посебан Савет за спречавање штетних последица ]онизујућих зрачеша, као спедијализовани орган Агендије за науку и технику. У Француској по сто ј к специјална Служба за атомску хктијену и радио-патологију, при Комесаријату за атомску енергију. У Новом Зеланду постоји посебан Савет за оадиологи]у, као специјализовани орган Министарства здравл,а