Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

131

утврдити и прописати максимално дозвољену дозу радијације за појединца и за укупно становништво. При томе, ова последња треба да буде нижа од дозе дозвољене за она лица ко ja су професионално изложена дејству радијације (10). Поштовање утврђених, допуштених доза радијације биће могуће само под условом да се стално и савесно врши вишеструка контрола која такође. треба да буде предмет правног регулисања. Ова контрола, најшире схваћена, требало би да обухвата контролу контаминације ваздуха, воде, земље и прехранбених произвола, укључујући контролу радиоактивних отпадака и методе њиховог отклањања, затим стадии и строги надзор услова рада, посебно изложености радијацији; прописивање посебних норми из области хигијене рада; мерење примљених доза код лица која су била изложена радијацији; редовне лекарске прегледе радника ради периодичног утврђивања здравственог стања и избегавања евентуалних последица радијације, итд. Поштовање прописаних мера заштите, односно тог целокупног нормативног система коме се данас приписује- превентивни характер, треба да буде укључен у акцију националног законодавца у регулисању коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Делимично, то се већ постиже на тај начин што се надлежност регулисања заштите распоређује међу најпозваније и најзаинтересованије органе управе (11). С друге стране, скуп правних прописа о заштити од јонизујућих зрачења који треба да обухвати све делатности у вези са нуклеарном енергијом, морало би да предвидя нарочито строге казне за случај њихове повреде. То захтева и појачана опасност коју ствара све шира примена новог извора енергије и још недовољан степей знања о последицама и негативном дејству јонизујућих зрачења на здравље и живот људи и њиховог потомства.

Др. Вида Чок

(10) Овим проблемом на међународном плану нарочито се бави Међународна комисија за заштиту од зрачења у сарадши са Комитетом Уједињених наци ja за изучавање биолошког дејства јонизујућег зрачен>а и са Светском здравственом организациям. Поменута Комисија врши прорачунаваььа доза које ће бити безопаске са генетичког становишта за већу трупу људи, на основу израчунавања просека зрачења који je дозвољен за појединца, у току једне календарске године, рачунајући са просеком зрелог доба старости од 30 година. Даље, иста Комисија, проучавајући дозе примљене као последица коришћеша атомске енергије у медицинске и индустријске еврхе, сва лица распоређује у неколико трупа и то: одрасла лица ко ja су професионално изложена радијацији радећи у контролисаној зони где су индивидуалне дозе мерене а здравствена контрола осигурана; одрасла лица која раде у близини контролисаних зона али не раде на пословима који проузрокују јонизујућа зрачен>а; одрасла лица која могу случајно да уђу у контролисану зону због својих професионалних обавеза али се не сматрају да су професионално изложена зрачењима; становништво, укључујући и децу које живи у околини контролисаних зона.

(11) То су у Француској: Министарство рада за заштиту професионално изложених радијацији, Министарство унутрашььих послова за заштиту становништва, посебно од деструктивног дејства атомског оружја, Министарство индустрије за предузећа ко ja стварају опасности радијације и Министарство јавних радова -за питанье транспорта опасних ■ матер иј ала. То су у Италији: Министарство рада и социјалне заштите, Министарство за индустрију и трговину, Министарство за унутраппье послове, Министрство здравља, Министарство за трговачку морнарицу и Министарство саобраћаја (С. Giardina: Relazione sul fondamenti di una legislazione per la protezione dalle radiazioni ionizanti, Problèmes juridiques et administratifs de la protection dans l’emploi pacifique de l’énergie nucléaire, Bruxelles, Euratom, 1961, pp. 59—68).