Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРИЧИНИ МАЛОЛЕТНО ЛИЦЕ

Maja 1957 „малолетник од 13 година С. С. бацио се на С. Ф. каменом и погодио га у око. Од тога ударца С. Ф, je ослепео на то око.“ С. Ф. као оштећени обратно се суду за накнаду штете. Тужбени захтев je управио против оца малолехниковог, тражећи да га суд обвеже на накнаду штете због изгубљеног вида. Првостепени суд je обавезао оца малолетника С. С. да С. Ф-у накнади штету. Врховни суд HP Босне и Херцеговине одлуком Гж. 1175/60 од 13 jaнуара 1961 сагласио се са пресудом првостепеног суда којом je обавезао оца малолетника С. С. на накнаду штете са ових разлога;

„Према правним правилима имовинског права о накнади штете тужени као отац лица ко je je тужитељу нанело повреду био би одговоран за штету коју je проузроковао његов малолетни син С. уколико овај у време повреде још није био навршио 14 година живота и уколико je штета настала услед тога што je занемарио погребай надзор над својим сином С. (правно правило из § 1309 ОГЗ у вези § 1308 ОГЗ). Да je тужени пропустио потребан надзор претпоставља се, па како његова обавеза на накнаду штете произлази из занемарења те дужности, то би се он могао ослободити ове обавезе ако би доказао да je у вршењу надзора уложио сву потребну пажњу. Тужитељ према томе није дужан доказивати да je тужени занемарио надзор над својим сином него je ствар туженог, ако тврди противно, да то докаже. „Тужеников син С. рођен je 1944 године. Он je у време [...] када je тужител> претрпео штету његовом радњом имао свега 13 година па не одговара за штету. Тужени није, по мишљењу овога суда, и поред предложених потврда успео доказати да je уредно водио надзор над својим сином, тј. није успео да обори претпоставку да je занемарио дужни надзор па je стога обавезан да тужител>у накнади штету, jep je његов син како то произлази из исказа сведока Сахиба С., крив за штету коју je тужитељ претрпео. „Тачно je да je правилно васпитање деце један од основних услова за њихово добро понашање и правилан однос према другим лицима, али се у васпитању не исцрпљује потребан надзор над децом кога су родители! дужни остварити да би се могли ослободити обавезе на накнаду штете коду су проузроковала ньихова деца млађа од 14 година. Стога потврда Народног одбора општине Бреза [...] да je малодобни С. доброг владаша, па ни потврда осмогодишше школе [...] да ce je увек владао примерно, не доказују да je тужени водио потребан надзор над сводим сином и да де контролисао како се опходи према другим напосе према својим друговима. Ако се има у виду да ce je догађај збио предвече и да je С. гађао тужитеља камењем а да овај није њега изазвао нити je на њега бацао камење, како je то приказао очевидац сведок Сахиб, онда се из таквог понашања малодобног С. не би могло закључити да je тужени као шегов отац водио над њим потребан надзор.“