Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА Р. X. ГРЕВСОНА ИЗ ЛОНДОНА: COMMON LAW У CABPEMEHOM СВЕТУ. Познати професор међународног приватног права и декан King’s College-a у Лондону др. R. Н. Graveson одржао je 26 маја 1962 предавање на Правном факултету у Београду „Common law у савременом свету“. Полазећи од тезе да између common law-а и правних система који воде своје порекло од римског права (отуда енглески израз civil law countries) постоје, поред разлика, и сличности,' проф. Гревсон je цело своје интересантно предавање посветио сличностима, сматрајући да су оне значајније од разлика. Да 6и илустровао корисности common law-а као правног система, предавай je навео случај Индије која je одбацила многе ствари које јој je донела Енглеска али je задржала common law. Common law има тројако значење: то je 1) систем правних правила, која служе да задовоље потребе заједнице; 2) то je начин мишљења који се формира а) индуктивним путем, полазећи од појединачног да би се дошло до општег (из масе истих или сличних случајева долази се до правних принципа); б) да би се дошло до ових принципа потребно je дати образложење ( reasoning ), што доприноси убедљивијој снази пресуђеног случаја и даје утисак једног логичног процеса који због тога има велики ауторитет. На основу овога извлачи се и трећа особина common law- а, по којој овај систем има одређено и важно место у јавном праву координирајући однос између законодавне и судске власти. Ово својство je веома значајно. Са таквим својим особинама common law изванредно може да се користи у земљама са федералним уређењем. Једино тако може се и објаснити чшьеница да Устав САД донет у XVIII веку може да задовољи потребе модерног америчког друштва. Слична ситуација je у Аустралији и Канади. Систем common law-а се примешује у многим земљама које иначе имају писано право као основу свог правног система. Шкотска je најбољи пример у којој се писано право примењује путем прецедената. У Британској Гијани, на пример, основу правног система чини шпанско право, у Квебеку постоји фрашгтско, на Цејлону и у неким државама Јужне Африке холандско. У поменутим земљама common law и писано право не само да се не искључују него се изванредно допуњују. Начин резоновања приликом решавања случајева у суду, извлачење принципа, давање образложења, итд. све се врши на исти начин на који то врши судија у земљама где je систем common law-а искључив правни систем. Овакав систем помаже да се извесни принципи садржани у законима и кодексима измене, уколико би пракса изражена кроз образложене случае еве указивала да су решена законодавца у кодексу превазиђена. Кина, Јапан, као и Турска, пошле су погрешним путем кад су хтеле да модернизују свој правни систем вештачки пресађујући извесна решена садржана у страним кодексима. Много логичније би било и више би одговарало да су пошле системой common law -a jep би на тај начин дошле до изражаја специфичности развоја одређене земље. Доктрина прецедената значи да мишљење судије нема дејство само за одређени случај него ствара правило. Да би се то постигло случајеви се објавлЈују да би се са њима упознала јавност. Објављена пресуда са