Анали Правног факултета у Београду

АНАЈГИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сукоба формулише та правила. Нажалост, при томе je у духу тражеаа компромиса избегавала да решава она питања која су стварно спорна. Међутим, Остала су као наводно решена спорна питања у којима je створена релативна већина (са много уздржаних гласова) у питањима приступања мултилатералним уговорима и постављашу резерви. Сигурно je да ће до идућег заседања Комисија бити велика акција влада којима се овај Пројекат доставља на мишљење с тим да се после сакушьених мишљења, у току 1963, изради дефинитивни текст ове Конвенције. Ово време, нужно, изазваће огромне доктринарне и практичне диску сије, јер je y питању матери ja ко ja треба да има уставни карактер у међународном јавном праву. Дајући овај кратак -приказ, задовољавамо се за сада да дамо ошпте идеје и верујемо да ћемо морати да се вратимо на поједине устаыове (*).

Милан Бартош

О МОГУЋНОСТИ ЗАСТАРЕВАЊА СВОЈИНСКИХ ТУЖБИ

У нашој теорији и пракси спорно je штање да ли застаревају својинска тужба a специјално реивиндикација. И пре рата и после оспобођења појављују се два супротна мишљења и у теорији и у судској пракси у погледу застарелости својинских тужби једно за застарелост, друго против ње. Тако, на пример, у Архиву за правив и друштвене науке из 1912 (бр. 4.) бивши, професор Правног факултета у Београду, Лазар Марковић, заступа мишљење да својинска тужба не застарева. То мишљење износи поводом једне пресуде Касационог суда (бр. 11843 из 1907) која дозвољава застарелост својинске тужбе, дискутујући са бившим професором Драгољубом Аранђеловићем и неким другима који подржавају овакав став пресуде. Међутим, и после ослобођења имамо пресуде које изричу могућност застаревања својинске тужбе, као, на пример, пресуда бр. 588/954 и 165/955 Врховног суда HP Србије (Збмр-ка судских одлука за 1953-35 год., бр. 342 и 343) (1). У чему ie пппблем застарёлости својинских тужби? Познато je да je застарелост губитак могућности да се право принудно оствари услед протека времена. Не губи се, дакле, само право већ само „утуживост“. Застарелост се оправдава са два главна разлога. Први je у избегавању неизвесности и у заштити фактичког стања. Ако титулар не остварује за извесно време своје право, он тиме ствара привидност да je право оствапено. Докази избледе. остварекьедграва принудним путем постаје све теже. Установа застарелостФ има за цшь'да спречава скупе, непотребне спорове. Други разлог je у томе да се немарни титуларФГрава цији због своје немарности. Ако се он сам не стара да у одређеном року

(*) Видети: Извештај Комисије за међународно право да са њеног XIV заседања. Докуменат AJCN. 4/148 од 3 јула 1962.

(1) Тако, у нашој данашњој теорији гледиште да својинска тужба застарева заступа, измђђу осталих, Драгољуб Петровић (Врщ. његов чланак: Застарел ост права на својинску тужбу, „Наша закокитост“. бр. 5 —6/1961).