Анали Правног факултета у Београду

потраживања, не ложе се тако схватити реивиндикација или друга стварна (на пример конфесорна) тужба. Овде ни je у питавьу поверилац дужник већ титулар права и узурпатор права. У облигационим правима тужба у материјалном смислу или, ако се хоће, захтев, дат je ради остварења права, а у случају апсолутних, специјално стварних, права ради отклањања напада на право, ради отклањања повреде у смислу правом недоЗвбљене ингеренције у право титулара. Последида ове околности je да се, чак и онда када би се реивиндикација или друга стварна тужба схватила као захтев у смислу Немачког грађанског законика, не би могло узети да тај захтев застарева јер не би могао истећи рок застарелости. Наиме, у протвправном стању повреда стално траје, свакодневно се обнавља, па би се тај рок могао рачунати од сваког дана док противправно стање траје. А то противправно станье (противправно у смислу грађанског права) траје док се год фактичко стање државина, разилази од правног стања —/ субјективног права на ствар (8). Из изнетих околности можемо извући још један заюьучак: застарелост je у складу са природом облигадионих права a одржај стварних ripa в â7~ü друге стране, као што je одржај сувишан у облигационим правймаДкао што се облигациона права не могу стећи одржајем, тако je застарелост сувишна у стварним правима jep стварна права не могу престати застарелошћу. Застарелост не укида облигациона права већ их само претвара у природау облигацију. У облигационим правима" захтев се'заиста може одвојити~од~~££Вгот--права. Захтев,-.било да га схватиыо по немачком праву или како смо га ми формулисали, чисто je. нормативан елемент, то je оно што je норма објектгхвног права установила. Када он отпадне у облигационом праву и дал>е остаје економски однос у виду природне облигације. Јер шта знаци природна облигација у коју се претвара застарела облигација? То значи економски однос без нормативног, правно-принудног, елемеща. Застарелост потраживања значи да je отпао елемент принуде, онај елемент који je карактеристичан са правно-нормативног гледишта, али остаје „економска“ обавеза, остаје поремећни однос еквивалентне робне остаје недовршени ток претварања прометне вредности у употребну. Ако дужник добровольно плати, он даје еквивалент за нешто што je примио (9). Но у стварним правима имамо другу ситуацију; она су економски остварена, њихова je подлога, као што смо рекли, ствар у натуралном облику и реализовагье употребне вредности те ствари, или правнички речено, коришћење ствари и прибирање плодова. То економско искоришћавање je једна реална околност, споља видљиво, „фактичко“ стање. То je државина. Државина je дакле ка-

(8) То je разлог што пројект Мађарског грађанског законика од пре рата, иахо je слично Немачком грађанском законику признавао захтев као правил- конструкции у, није дозвољавао да својинска тужба застари (Вид., на пример, § 1052 Пројекта из 1913 и шегово званично образложење у издању мађарског Министарства пранде). Грађанскги законик Мађарске народне републике из 1959 у свом чл. 115, ст. 2, изричито предвиђа незастаривост својинских тужби.

(9) У римском праву ситуадија je била обрнута. Ту се првобитно звала naturalis obligatio обавеза која je настала из nudum pactum, тј. из сагласности воља о преносу економских добара која није одговарала дотадашшим правнилг формама па стога није била заштићена од стране права. Pacta су се појавила управо за то што постојеће правке форме нису више одговарале набујалолг робном промету. Претор je постелено снабдевао ова pacta одговарајућим тужбама и тако су се они постелено претварали из природних облигација у пуноправне.

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА