Анали Правног факултета у Београду
ПОГРЕШНО И НЕПОТПУНО УТВРЋЕНО ЧШЬЕНИЧНО СТАРЬЕ
33
стварност) ни je питање теорије већ je питање праксе и да се кроз праксу доказује истинитост, тј. стварност мшпљења. 3) Да ли ове основне поставке дијалектичког материјализма налазе своју адекватну примену, и када je реч о утврђењу истине у кривичном поступку. Ово питање ce поставља стога јер ce изражава сумња y тачност закључака суда и других органа кривичног поступка у односу на истинитост правно релеватних чшьеница, тј. у односу сагласности представа о тим чињеницама са стварношћу, зато што се у току поступка не запажају увек чулно, непосредно те чиньенице од стране субјеката који и треба да донесу суд о њиховој истинитости, већ се у томе неминовно ослања и на запажања других лица, на пример, сведока, вештака и слично. Ове сумње намећу потребу да се размотри питање о формирању закључака, о доношењу судова у односу на истинитост правно релевантних чшьеница ко je служе као основ при доношеньу судских од лука у кривичним предметима. Као што je већ истакнуто, релевантне чињенице у кривичном поступку суд утврђује на основу својих непосредних чулних запажања (својих представа) али исто тако утврђује их и на основу чулних запажања (представа) других лица. Међутим, утврђење истине не врши се само на основу представа већ и на основу појмова као посредно апстрактних слика за дубље, суштинскије особине ствари, јер појмови одражавају најдубље унутрашње стране предмета, оно што je у њима најсуштинскије (20). Мишљење на основу појмова je, у упоређењу са мишљењем на основу простих и евидентних представа, виша форма мшљеља, оно je логичкоразумно мишљење, те je заиста неоснована сумња у истинитост чшьеница ко je судија установљава ослањајући се на чулна сазнања других лица, тј. сведока и вештака исказаних у току поступка, јер су представе тих лица најнижи степей у процесу сазнаньа (21), а до истине долази судија преко логичког мишљења, у чему je служење појмовима неопходно. Према томе, за утврђење истине у кривичном поступку непосредне чулне представе судије су нужан али не и јединствен начин, будући да се она утврђује и на основу чулних представа других лица. Међутим, од посебне важности при утврђењу истинитости чињеница на основу представа сведока и вештака je начин активности у току прикупљања података, тј. прикупљања доказа. Пре свега, приликом анализе и оцене исказа сведока, као једног од најчешћих доказних средстава преко кога се добијају подаци о чињеницама, треба имати у виду психолошку законитост у формирању свести сведока у односу на чињенице које представљају садржину његовог исказа и ко je су предмет доказивања. При томе треба указати да je тај процес састављен од следећих психолошких компоненти: аа) Од способности да се чулно опазе предмети и појаве. Само опажање je у зависности од многих објективних и субјективних фактора међу којима пажња игра одлучну улогу;
(20) Т. Павлов: н. д., с, 440.
(21) т. Павлов: н. д., е. 401.