Анали Правног факултета у Београду

читом од других друштава, одговара и особен социјалистички морал, такође коренито различит од других морала. Међутим, приликом одређивања социјалистичког морала поставља се један основни проблем. Наиме, како одредити овај морал, методом испитивања стварности или методом нормативног прописивања? Ако се одлучимо за први метод, онда je ствар проста треба једноставно испитати какав je стварно морал у савремедгрм социјалистичком и посебно нашем друштву. Но, поставља се питање 'д&-'Џи je довољно да један морал стварно постоји у једном. содијалистичкоц,-друштву па да се тврди да je то социјалистички морал. Изгледа да ни-је. У том случају треба прибећи одређивању социјалистичког морала нормативним методом, па упоредити социјалистички морал одређен овим методом са стварним моралом социјалистичког друштва и онда одредити колико je овај стварни морал у складу с нормативно одређеним идеалним социјалистичким моралом. Дакле, кад кажемо да нашем друштву недостаје у извесној мери социјалистички морал, ми у ствари примењујемо једну врсту нормативног метода. БЬиме одређујемо појам социјалистичког морала, па упоређујемо стварни морал и утврђујемо да он не одговара у потпуности идеалном социјалистичком моралу и на основу тога и тврдимо да нам недостаје социјалистички морал. Овакав поступак посгавља питање да ли наука, а посебно социоло(гија морала, може да примењује овакав нормативан метод. Не излази ли се тиме из области науке и не прелази ли се у облает непосредне друштвене делатности? На ово питање ћемо мало касније одговорити. 3. Битно je, међутим, схватити да наука, а посебно социологија морала, у извесним периодима разно ja друштва. и науке, нужно наилази на проблем морала и не може га заобићи. Она данас у нас мора да се позабави овим проблемой управо из практичних разлога, из разлога постојања поменуте моралне кризе, да би, колико je могуће то за науку, помогла њеном решавању. Да то није први случај у коме се социологија занима моралом у практичне еврхе, доказаћемо навођешем једног другог врло познатог примера. Један од оснивача савремене социологије и једно од највећих имена у историји социологије, Диркем (Dürkheim), цео свој напор заснивања своје познате социолошке школе започео je управо под притиском моралног проблема. Франдуско друштво, засновано на лаичком погледу на свет буржоазије, одмах после револуције суочило се с проблемой стварања тзв. лаичког морала, који би био ослобођен теолошког, религијског темеља. Осећало се да ce. овим ослобађањем, које je у основи било позитивно, умногоме изгубила извесна снага старог морала, коју нови, световни морал никако није могао наћи. Диркем je хтео да овај проблем реши науком, социологијом, да пронађе нов чврст темељ моралној обавези људске савести. Његово дело je остало недовршено, његов напор није уродио плодом, али je тачно да je он у извесној мери допринео решењу овог проблема. Наша социологија се налази пред сличним задатком, Несумњиво смо далеко од наивне вере да je довољно извести револуцију у друштвеној основи и политичко-правној надградњи па мирно чекати да се целокупяа

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА