Анали Правног факултета у Београду

нове терминологије пошто би нови изрази имали исти садржај као и стари изрази (16). Постоји гледиште, слично наведеном гледишту проф. Ђ. Тасића, да би основ одговорности био у начелу узајамности између користи од извесне активности или једног стања и терета које из тога могу проистећи. Држава одговара jep je штетник њен службеник односно постоји веза између државе и штетника, тако да je ова одговорност иста као и одговорност послодавца. По овом гледишту, у случају одговорности државе за штету коју њени службеници проузрокују неправилним радњама не би требало употребити уобичајену терминологију из грађанског права да одговорно лице одговара због профита који има од радњи својих службеника, већ je правилније место израза профит употребити израз интерес или корист, пошто су ови изрази шири и магье могу бити предмет замерки. Јавноправне личности морају по овом гледишту, накнадити у извесном степену, штете које je проузроковала гьихова активност преко службеника, јер ови делају у њиховом интересу, тако да се може сматрати оправдании да онај у чијем интересу друго лице делује под одређеним условима подноси штетне последице ко je могу бити резултат евентуалних кривица ових службеника. По овом истом гледишту накнада државе за штету проузроковану правилним радњама њених службеника не би имала овај исти основ већ би ово плаћање накнаде било засновано на принципу једнакости грађана пред јавним теретима (17). У англосаксонском праву које je такође сада увело одговорност државе за штету коју проузрокују њени службеници, ова je одговорност утлавном заснована на правилу respondeat superior по коме послодавац одговара за штету коју проузрокују његови службеници у вршењу своје дужности (18). Можемо споменути још и гледиште по коме би објашњење одговорности било у праву на безбедност личности и њених добара (19). Иако ово гледиште може изгледати ново "оно не садржи ништа што већ не улази у појам и основ одговорности jep одговорност за проузроковану штету свакако обухвата безбедност личности и њених добара (20). Ако се основ одговорности државе за рад њених службеника најбоље објашњава ризиком који држава преузима на себе, због активности својих јавних служби, да ли то значи да по нашем праву држава одговара по правилима објективне одговорности? Ако би се пошло од гледишта да држава објективно одговара, то би значило да она одговара без обзира да .ли je службеникова радња којом je проузрокована штета противправна или правилна, тако да би оштећени грађанин морао доказивати само штету_д_,узрочну везу са службениковом радњом.

(16) Ch. Elsenmann: Sur le degré d’originalité du régime de la responsabilité extra-contractuelle des personnes publiques, Juris Classeur Périodique La semaine juridique, 1949, No 8, I, 751.

(17) Ch. Elsenmann; op. cit., 1949, No. 8, I, 751/10, 11.

(18) Бернард Шварц; Америчко административно право,, Веоград, 1956, с. 183; N. Street: Governmental Llability, Cambridge Unlverslty Press 1953, pp. 36—37. (19) B. Starck: Essai d’une théorie générale de la responsabilité civile considérée en sa double fonction de garantie et de peine privée, Paris, L. Rodstein, 1947, p. 260.

(20) Jacques Robert: Les violations de la liberté individuelle commises par l’administration (Le ■ problème des responsabilités), Paris, 1956.

63

ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈУ ЈАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ