Анали Правног факултета у Београду

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ СО ДНО ЛОГИ JE МОРАЛА

5

II 1. Социологија морала има бројне и важне задатке. У науци je одавно пречишћено питање њене оправданости као посебне научна дисциплине. Социологи] а морала изучава морал као друштвену појаву, што он несумњиво јест. Она се не меша у друге науке и дисциплине, које такође проучавају морал, као што су филозофија, психологија, антропо логи ja, итд. Будући део социологије, она социолошки проучава морал, остављајући другима да га проучавају с других гледишта. Треба истаћи да je социологија морала и у свету уопште недовольно развијена, па тим пре и у нас, као и да нека њена основна методолошка питања још нису расправлена. Основно такво питање јесте колико социологија морала може улазити у нормативно-вредносну његову страну, тј. колико она може да оцењује морал и да, на основу те оцене, предлаже какав би он требало да буде. Већина социолога који се баве овим питањем склона je да социологију морала схвати веома уско, тј. само као изучавање постојећег морала такав какав je, одбијајући јој способност да га цени и предлаже какав би требало да буде. О томе ћемо рећи нешто касније. Ни je нам сврха да овде подробније улазимо у предмет, задатке и методе социологије морала уопште. Хоћемо само да истакнемо неке њене задатке који су данац у нас најактуелнији, и то и међу овима неке. Ти су задаци: одређивање појма морала и услова који га образују, утврђивање морала какав je он данас стварно у нас, утврђивање садржине социјалистичког морала и евентуалних мера које могу допринети његовом бржем образовању у нас. 2. Да би социологија морала могла прићи проучавању морала, она мора претходно да утврди шта je морал као посебна друштвена појава. У овом погледу je у социологији морала уопште и у нас учињено прилично мало. Није довольно проучена сва разноврсност разних друштвених норми, међу које спада и морал, ни његова особеност у односу на остале врсте норми. Отуд и веома велика разноврсност дефиниција морала у разних писаца. Примера ради навешћемо две такве дефиниције. Гурвич (Gurvitch) овако дефинише морал ( Traité de sociologie, I, р. 144): „борба [...] против свих препрека које се супротстављају људском напору, како појединачном тако и колективном, као манифестации достојној незаитересованог одобравања“. Као што се види, Гурвич уопште не помиње да je морал једна врста друштвених норми, иако касније говори о моралним ставовима и држањима, што претпоставља да je морал норма. Један наш писац, В. Павићевић (Увод у етику, с. 12) даје овакву дефиницију морала: „Морал je човеково активно обликовање, усмеравање сопствених и туђих поступака и хтења те и ньихово оцењивање као добрих и злих“. Мада ни овде није изрично речено да je морал једна врста друштвених норми, то je ипак видљиво, a касније се то изричито и каже. Не мислимо да овде улазимо у подробно разматранье и евентуалну критику ових дефиниција, већ смо њиховим навођењем само хтели да укажемо на њихову различитост и на тежак задатак социологије морала