Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈКУЛТЕТА

74

не ставља под знак питања вредност и употребљивост термина „држава" и „право“ када су анализе усмерене на одговарајуће посебне феномене. 111. Методолошки аспект ове поставке. Свака значајнија поставка науке о држави и праву може послужити с једне стране као показателе примењеног метода али исто тако и као полазна основа метода који треба и који се може применити. Следствено томе, кроз призму поставке којом се бавимо огледају се различити моменти специфичног метода. Штавише, изгледа да се баш методолошка компонента теоријског проучаваиьа одређеног предмета па и све битне особености теоријских праваца, система и схватања, најупечатљивије и нужно ту манифестују и фиксирају. Разлог томе je околност да се у третирању везе државе с правом непосредно изражава битан став и одређивање самих појмова државе и права a такође природа њиховог места у друштвеној заједници. Наравно, та страна поставке je видљивија утолико више уколико je темельније откривен њен смисао. 1. У проучавању свих феномена а то значи и државноправног поретка највише могућности и најплодније резултате може пружити метод материјалистичке дијалектике. Исти je примењен, уопштено говорећи, када се изврши правилан избор и доиста употреби скуп најуспешнијих и адекватних инструмената сазнања с тежњом да се достигне најпотпунија научна истина. Тај метод je доиста сложен jep зависно од предмета, који су изванредно разнородни, морају се примењивати облици истраживања и изражавања постигнутих резултата. Овај метод се не састоји у коришћењу неких априорних и упрошћених шема a још магье из вулгарно и механички поставл>ених рецепата. Исто тако, он се не састоји у декларацијама и формалном опредељивању. У ствари, као синоним исправности научних поступака и достигнућа свуда па и на подручју изучавања државе и права, тај метод je мерило нивоа правних наука, али низ тешкоћа у стварној примени овог метода, баш у правним наукама уопште, па и у нашој земљи, обавезује на посебне напоре да би се исти развио (17). Може се рећи без икаквих резерви да je напред оцртана поставка потпуно у складу са захтевима тога метода. Дијалектички карактер целине државноправног поретка изражен je дијалектичком формулой. Она указује на сложеност веза и међусобног дејства разних елемената, како државноправних тако и осталих. Она се усмерава против сваког метафизичког издвајања и изолованьа државе и права или обратно али -и од средине у којој се реално налазе. Следствено томе, она подједнако инсистира на разумевању дијалектичког прожимања између разноврсних састојака државе и права али у одређеном друштвеном амбијенту. Она омогућује узимање у обзир свих видова кретања и мељања ових феномена, како због ньихове релативне независности тако и због гьихове везаности за остале битне друштвене елементе подложке друштвеним променама. Облици и мере преображаја морају се правилно објаснити: шта има карактер квантитативних а шта карактер квалитативних промена

(17) Вид. Љубо Тадић: Каква нам je наука о праву потребна?, „Преглед“, бр. SГ/1956, с. 238, 239, 248.