Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на основу поштовања начела равноправности. Да остварује међународну сарадњу у подстицању и развијању поштовања права човјека и основних слобода за све, без разлике расе, пола, језика или вјере*. У чл. II се потврђује да he Организација и њени чланови ,испуњавати савјесно обавезе преузете по овој Повељи“. У главк IX (чл. 55) постигнут je споразум да ће ,Уједињене нације помагати опште поштовање права човјека и основних слобода за све, без разлике расе, пола, језика или вјере“ 1 (74). Интересантно je запазити да je суд отишао тако далеко истичући да чињеница што Јапан није био тада чланица ОУН не значи да на његове државл>ане нијесу проширене гарантије које се односе на сва лица без изузетка. Држава Калифорнија je поднијела жалбу истом суду за поновно саслушање, али je суд потврдио своју ранију одлуку и прогласио закон неважећим (75). Држава се жалила Врховном суду Калифорније који je, преко врховног судије Цибсона (Gibson) 17 априла 1952, дао мишљење да je Повеља УН Уговор, али одредбе Повелье! које су у супротности са законом државе нијесу извршне саме од себе (self-executing) (76). Ипак, калифорнијски закон je проглашен противуставним, али на друтој основи будући у супротности са клаузулом једнаке заштите (equal protection clause и due process of law) по XIV уставном амандману. Скоро се појавила могућност да се федерална влада непосредно умијеша, тј. намјесто иступања као amicus curiae да покрене спор о проглашавању закона државе неважећим ex officio када je у супротности са важећим међудржнвним уговором. У пролеће 1956 законодавна тијела Јужне Каролине и Алабаме усвојила су скоро идентичне законе (77) којима се тражи да трговине на велико и мало, које продају јапански текстил, изложе ознаку „јапански текстил се овдје продаје“. Оба закона предвиђају и казне (Алабама до 25 долара, a Јужна Каролина до 100 долара или 30 дана затвора) у очитом циљу борбе против конкуренције јапанског текстила домаћој текстилној индустрији (78). Јапанска влада je уложила формалан протест код Владе САД (79), тврдећи да ови закони представљају кршење Уговора о пријатељству, трговини и пловидби од 2 априла 1953 (80) који предвиђа национални третман и поступак најповлашћеније нације за продају јапанских продуката у САД. Влада САД ( Department of State) сматра да су овакви закони непожељни, да доводе до сукоба са међудржавним уговорима, али се одмах ограђује да федерална влада неће постављати питање вриједности закона у питању. У ноти јапанској влади State Department je истакао да заинтересована странка треба сама да покрене питагье пред надлежним судом jep je то редован поступак на основу уставног система САД за добијање ауторитативне од луке о сукобу међудржавног уговора и закона поједи-

(74) 217 Р. 2d 486, 487, Cal. App, (1950). (75) Petition for a Rehearing, 218 P. 2d 595, Cal. App. (1950).

(76) 38 Cal. 2d 718, 242 P, 2d 617 (1952). (77) Alabama Acts 1956, No 120; South Carolina Acts 1956, No 672. Покушаји доношења сличних закона су вршени и у државама Џорџија и Конектикат.

(78) Department of State Bulletin 36. 218-20 (1957); 34, 974-77 (1956); 33, 1064-66 (1955); „New York Times“, 17. I 1957, p. 1.

(79) Department of S'tate Bulletin, 728 (1956). (80) 4 U. S. Treaties & Other International Agreements 2063; TIAS No 2863; члан XVI и ХХП уговора.