Анали Правног факултета у Београду

162

АНАЛИ nPABSOr ФАКУЛТЕТА

И СССР ce, наравно, сусрео са потребом регионалног планирања, У некадашњој, предреволуционарној Русији привреда ce развијала врло неравномерно. Највише индустријских и сличних предузећа било je концентрисано y околини Петрограда, y централним и западним деловима земл>е и y Украјини. Први озбиљан покушај стварања једног општег плана националног регионалног размепггаја производних снага учињен je y Оовјетском Савезу већ 1920. У познатом плану ГОЕЛРО, y взеговом делу 11, наилазимо на скуп регионалиих планова за 8 привредних рејона. И y првим петогодишњим привредним плановима наставља ce са политиком регионалног размештаја производних снага a нарочито индустрије. Основна тендепциј a ове политике регионалног размештај а, кој a he y периоду после II светског рата доћи још више до изражаја, јесте помераае средишта економског живота зешве према истоку и обимније искоришћавање огромних сировинских богатстава која ce налазе y слабо насељеним областима источно од Урала. Дискусије y вези са регионалним размештајем нарочито су ce развиле y СССР y послератном периоду. Осим Крижановског и H. А. Ковалевског, који ce јављају још пре 1932, овде би требало посебно поменути истакнуте ауторе y овој области, као што су Ј. Фејгин, В. Костештаков, П. Алемпијев, А. Курскиј, С. Струмилин и др. Сви ови аутори разрађивали су y својим радовима најважније концепције Лешина, изнете својевремено y књизи Развитак капитализма y Русији, y којој je дата прва марксистичка основа за теорију регионалног развоја привреде. Међутим, једна од главних тешкоћа y вези са усвајањеи и спровођењем y живот принципа о рационалном размештају производних снага y СССР свакако лежи y сукобу између потребе да ce обезбеди одређена аутономија појединих привредћих рејона и централизованог рукоаођења привредом (из савезног или евентуално републичких центара). У центрима ce пак много више имала y виду индивидуална рентабилност предузећа посматрана краткорочно и искључиво кроз перспективу дате привредне гране, a није ce полазило од тежње да ce оствари комплексни привредни развитак одређене терх-ггорије која ce никако не мора поклаггати са постојећом поделом земље. Чак није постојала никаква могућност економске координације између појединих суседних административних области него ce то могло остваривати само преко централних органа. Зато ce маја 1957 доносе законскз! прописи о стварању тзв. савета народне привреде (совнархоза) са циљем да ce, с једне стране, на овај начин олакша спровођење процеса децентрализације y систему управљања и планирања y привреди и да ce, с друте стране, помоћу ових органа обезбеди успешније и брже унапређивање и развијање привредно заосталих области. Совнархози располажу извесним, иако недовољним правима y вези? са решавањем економских и финансијских проблема и контролом предузећа на њиховој територији. Мало пре поменутим прописима читава територија СССР раздељена je на 104 економско-административна рејона. Мада ова подела није одговарала концепцијама раније цитираних совјетских економиста о формирању економских рејона и само-