Анали Правног факултета у Београду

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лежна je Савезна скушптина (као и досада) ако би ратификовање конвендије повлачило за собом, односно захтевало доношење иових или мењање важећих закона y области рада, радних односа и социјално! осигурања, док би СИВ било надлежно (као и досада) да ратификује све остале конвенције МОР чије ратификовање не врши Савезна скупштина (Савезно веће). Отуда, Савезна скупштина требало би и даље да врши ратификацију оних • конвенција МОР које би захтевале доношење нових или измену постојећих закона о материји која je предмет конвенције, a за чије je регулисање падлежна Савезна скупштина, тј. само y случају када je реч о доношењу нових или промене важећих закона из области основног законодавства о раду и социјалном оситурању (чл. 150, тач. 2, Преднацрта). Из тога даље излази да je СИВ надлежно да ратификује све остале конвенције МОР. Сматрамо да би овде дошле и оне конвенције МОР које' обухватају једну материју о којој постоји, истина, један закон из области рада и социјалног осигурања, али je СИВ за извршеше тога закона донело свој пропис, под условом.да ратификована конвенција ради свог спровођења y живот не би захтевала доношење новог закона или измену поетојећег закона из те материје. Такав поступак не би био y противности са напред наведеним одредбама Преднацрта Устава. Што ce тиче препорука МОР, Преднадрт, као ни важећи Уставни закон, не говори ништа о томе, нити предвиђа која je власт надлежна за њихово прихватање. Пошто су и усвојене препоруке од стране МОР међународни споразуми, истина посебне врсте, то смо заступниди оног мшљења по коме и за прихватање препорука треба да важи исти поступак и иста надлежност као и за ратификацију конвенција МОР. Пргма томе, препоруке би требало доставити Савезној скушптини, односно СИВ, већ према томе да ли материју pis препоруке треба спровести y живот законом или на друти начин, оддосно да ли je она по својој природр! таква да спада y надлежност Савезне скушптргае (закон) или не. Још једно пктање Преднацрт решава y везр! са ратифргкацијом конвенција (прихватање препоруке) МОР. Тако je питање односа и дејства ратификоване конвенције према домаћем законодавству које Уставни закон од 1953 није регулисао. Конкретно ce поставља питање да ли одредбе ратификоване конвенције ршају непосредно снагу закона као и домаћи правни прописи? Могућа су два става. По једном, са ратификацијом конвенције свака земља чланица МОР преузима обавезу да ће применити одредбе ратрЈфиковане конвенције y свом унутрашњем правном поретку, те због тога оне немају непосредног правног дејства y оквиру унутрапгњег гтрава већ je потребно да буду спрозедене y тај поредак посебним законом, или на тај начин да ce постојећи закон измени. Из тога што je једна конвендија МОР ратификована не излази још да je тиме измењен истовремено и правни поредак дате земље. За то je потребан нарочити законодавнрг акт. По другом ставу, ратификоване конвенције од стране надлежне влаети чланице МОР постају y унутрашњем правном поретку национални закон који ce непосредно по ратификацији примешују и -чорају поштовати од органа и грађана дате земље која их je ратификовала