Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

273

To cy y теорији позната два схватања: прво je дуалистичко a друго монистичко (6). Уставни закон од 1953, као што je већ напоменуто, не садржи изричите одредбе о овом питању. Али га за то Преднацрт Устава регулише y чл. 137 на тај начин што, с једне стране, проглашава да закони и други прописи морају бигти y складу са међународним обавезама ФСРЈ a с друге стране, утврђује да ce „међународни уговори и други споразуми који су ратификовани и ступили на снагу примењују [... ] непосредно од стране судова и других органа“. Значи, Преднацрт Устава прихватио je монистичко схвагање и по питању. односа и дејства ратификованих конвенција МОР y нашем унутрашњем правном поретку. Јасно да то не ослобођава нашу државу и од обавезе да ce прописи постојећег радног и социјалног законодавства ускладе са одредбама ратификоване конвенције МОР путем доношења новог закона или измене ггостојећег закона и других прописа. VII. -—•Једно од врло важних питања које решава Преднацрт Устава јееге и питање нормативне делатности y области рада и других односа, односно питање расподеле ове надлежности између друштвено-политичких заједшвда и радних организација. При решавању овог питања, Преднацрт полази од следећих основних поставки: 1) Сагласно друштвеном самоуправљању и положају и улози радног човека y друштвеној производњи и расподели, Преднацрт утврђује и даље усмерава; права и дужности радних л>уди y радној организацији да уређује своје међусобне односе, услове рада и остваривање права из заједничког рада; да y складу са општим условима рада одређују радно време y радној организацији, и одлучују о приступању радних л>уди радној организацији и другим њиховим односима са радном организацијом; да унапређују услове рада, да оргавжзују заштиту на раду и одморе, да обезбеђУЈУ услове за своје стручно образовање и подизање свог личног и друштвеног стандарда (чл. 9 Преднацрта). Своје унутрашње односе y области y раду и радних односа радна организација, y складу са Уставом и законима, регулише статутом и другим општим актима (чл. 18). 2) Радни људи y државном органу, y друштвеној организацији или удружењу имају y основи исти друштвено-економски положај као и радни људи y радној организацији (чл. 9), те y складу с тим Преднацрт даје и оквире и «ачела за расподелу друштвеног производа као y радној организацији која врпш друштвену службу и финансира ce непосредно из друштвених фондова (чл. 10 и 11). 3) На основу друштвене својине на средствима за производњу, друштвена заједница уједначује услове рада и стицањ a дохотка, рада остваривања начела расподеле према раду и обезбеђује друштвена средства за проширивање материјалне основе друштвене заједнице, као и за задовољавање других друштвених потреба (Уводни део под III). 4) Најзад, y Уводном делу Преднацрта (под II) истиче ce јединство и једнакост права, дужности и одговорности радних људи као јединих нрсиоца друштвеног рада и уиравлзања друштвеним пословима.

(6) Види ближе др. М. Бартош: Међународно јавно право, књ. I, Београд, 1954, с. 37—43; Л. Е. Трокле; Међународно социјално законодавство, Београд, 1958, с. 362—363.