Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Све ове основне поставке од којих ce мора поћи при расправљању и решавашу питања разграничења y области нормативне делатности друштвених органа и радних организација, више-маве већ ce остварују y нашој досадашњој пракси и потврђене су позитивним правом y домену регулисања рада, услова рада, права и дужности који произилазе из рада. Преднацрт их сада само утврђује и усмерава њихов даљи правац кретања. Отуда, сагласно овим поставкама, Преднацрт конкретно утврђује надлежност федерације y области законодавства о раду, о соцнјалном осигурању и положају радних људи на раду. Тако, y надлежност федерације y области законодавства спада n основно законодавство: о раду и заштити на раду; расподели друштвеног производа: социјалном осигураау, здравственој заштити, статуса државних службеника и радника који врше службу од јавног .интереса и: одговорности функционера (чл. 150, тач. 2, Преднацрта). У складу са чл. 166 Преднацрта, Привредно веће равноправно са Савезним већем: Савезне скугпптине претреса општа питања из области рада и доносиг законе и друге акте y овој области; Социјално-здравствено веће равноправно са Савезним већем претреса ошпта питања из области народног здравља, социјалног осигурања и социјалне политике (чл. 168 Преднацрта), док би Политичко-управно веће равноправно са Савезним већем, према тексту чл. 169 Преднацрта, требало да расправља општа питан>а из области статуса државних службеника и радника који врше службу од јавног интереса и одговорности функдионера, те да доноси законе и друте акте y тим областима. Потребно je овде још истаћи одредбе чл. 107, ст. 5 и 7, Преднацрта по коме y свим областима y којима федерација доноси основно законодавство, републике уређују својим законима питања и односе који: нису уређени савезним законом и то y складу са савезним законом, с тим да ce савезном закону могу републргке овластити да својим законом поједина питања уређују друкчије, па према томе и основним савезним законом о раду може ce дати такво овлашћење републици. Овако утврђена надлежност федерацијв y области рада, социјалног осигурања и статуса државних службеника и радника одговара надлежности која je предвиђена важећим Уставним законом од 1953 (чл. 15 и 34), с том разликом што по чл. 15, ст. 1, тач. 5, под а) Уставног закона y искључиву надлежност Савезне народне скушптине спада законодавство о социјалном осигурању —■ као искључиво савезно законодавство. Према томе, Преднацрт Устава, као и Уставни закон, даје основицу и оквире за законодавни рад федерације на пољу даље изградње нашег радног законодавства као основног законодавства; основни законик или закон о раду. Отуда, основна линија будућег закона о раду, који ће свакако уследити после доношења Устава (јер важећи Зак. о рад. одн. к Зак. о јав. служб. не одговарају више по својим концепцијама и садржини, већ данас новим променама y положају радног човека и новим тенденцијама y развоју радних односа и радног статуса радника и службеника y привреди, јавној служби и установама са друштвеним управљањем) требало би, по нашем мишљењу, с једне стране, да иде ка што потпунијој унификацији и кодификацији радноправних прописа који 6и