Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

275

ce односили непосредно на све радне људе без обзира где раде, a с друге стране, да садржи основна начела и основне норме који би представљали минимум друштвеног обезбеђења и друштвене заштите положаја и них права свих радних људи, a која проистичу из рада и улоге радног човека y социјалистчкој Југославији (7). На тај начин, кроз основни закон о раду било би изражено основно јединство ceux радних људи y радном односу, јединство које има основа y нашем јединственом друштвено-економском и политичком уређењу земље и y јединственом положају и улози радних људи y социјалистичком систему Јутославије, што све утврђује и даље развија сам Преднацрт Устава како y свом начелном, тако и y нормативном делу. У складу са друштвеним самоухгрављањем y радним организацијама, обухватајући овде и државне органе и друштвене организације, и већ истакнутим принципима y самом Преднацрту, свака радна организација својим ошпгим, односно нормативним актима уређује (што већ одавно то чини привредна организација на основу ЗРО и поједине друштвене службе на основу посебних закона) своје учутрашње односе из рада, услове рада и друга питања из радних односа (правилници о расподели личних доходака, о радним односима, о хигијенско-техничкој заштити и друти), на основу и y оквиру основног законика о раду (сада Зак. о рад. одн.). Најзад, на крају би желели да учинимо једну опсервацију. Наиме, Преднадрт предвиђа y чл. 150, тач. 2, y надлежност федерације и доношен>е, основног законодавства о „статусу државних службеника и радника. који врше службу од јавног интереса“, To je одредба преузета из садашњег Уставног закона. Питање je да ли она треба и може да осгане y Преднацрту? Питање ce поставља најпре због тога што Преднацрт y чл. 9, ст. 4, дословце гласи: „Радни људи y државном органу [... ] имају y основи исти друштвено-економски положај као и радни људи y радној организацији, a њихова права самоуправљања уређују ce законом и статутом одговарајућег органа Оно.се, затим, поставља и за то што таква једна одредба не би била y складу ни са данапгњом тенденцијом развоја радних односа y јавним службама уопште, па и y државној служби y погледу регулисања статуса јавних службеника, односно државних службеника. Због тога, нама ce чини да посебан закон о статусу државних службеника и радника не би одговорио основним поставкама и идејама самог Преднацрта Устава, да би он био y противречности са принципом Јединства и једнакости y правима, дужностима и одговорностима радних људи који чине, како каже Преднацрт y уводном делу (II), неприкосновену основу положаја и улоге човека y социјалистичком систему Јутославије. У класичном, старом, правном систему могло je да постоји и данас постоји y савременом буржоаском праву као посебна правна дисциплина iy оквиру управног права) тзв. „чиновничко“ или „службеничко“ законодавство и право, али код нас, сматрамо, да ce такво право не може више прихватити.

(7) Ближе о томе др. А. Балтић: Нове тенденције y развоју радног права, ~Архив“ бр. 3 —4/61, с. 251 и сл.