Анали Правног факултета у Београду

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тиме ce не мисли да ce негирају одређене специфичности y положају државних службеника које проистичу из положаја и улоге државног службеника, али то само наводи на мисао да би те специфичности могле да буду регулисане законом о организацији појединих државних служби h њиховим унутрашњим нормативним актима статусом и правилницима (као што то чини и свака друга радна организација) но све y оквиру и на основу основног законодавства (закона или законика) о раду.

Др. Александар Балтић

ВОЈНА ОБАВЕЗА И ПРИЗНАВАЊЕ СТАЖА

1. Преднацрт Устава ФСРЈ посвећује пажњу правима и дужностима трађана и y основним начелима и y посебној глави о правима и дужностима грађана и y другим одредбама. Ако ое пажљиво анализирају све ове одредбе може ce закључити да одређене јавне дужности за собом ловлаче и одговарајућа права. Читав je низ јавних дужности о којима би ce посебно могло расправљати али бих овде хтео скренути пажњу на дужност вршења војне обавезе и на питање да ли би вршење бве јавне дужности y социјалитичкој држави морало повлачити извесна права за војне обвезнике која раније код нас нису била признавана a која би ce могла признати и као права загарантована уставом. Већ y основним начелима Преднацрт Устава исхиче заштиту социјалистичког друштвеног система и чување и заштиту националне слободе и обезбеђење независности и равноправног међународног положаја. У вези са овим основним начелима Преднацрт изричито наводи да je одбрана земље право и дужност сваког грађанина (чл. 67) и да je сваки грађанин дужан „под једнаким условима за све допринети подмиривању потреба друштвене заједнице“ (чл. 68). Најзад, y посебној глави посвећеној Народној одбрани и Југословенској народној армији Преднацрт даје основна начела о Народној одбрани из којих проистиче да вршење војне обавезе није само право и дужност грађана већ да je Народна одбрана право и дужност и сваког грађанина и како Преднацрт изричито наводи и сваког „колектива, установе и организације, као и федерадије, републике, среза и општине и других друштвено-политичких заједница“ (чл. 240, ст. 2). И најзад, да je „за припремање и организацију ЈНА одговорна [... ] Федерација, a за припремање и организацију Народне одбране одговорне су и републике, срезови и огаптине“ (чл. 240, ст. 3). Из ових основних начела и наведених одредаба јасно проистиче да je вршење војне обавезе уједно и једна од основних јавних дужности грађана. Преднацрт Устава y основним начелима истиче начело испуњавања друштвених дужноста a y посебној одредби изричито одређује да je „сваки грађанин дужан [.. . ] савесно вршити јавну и другу друштвену функдију која му je поверена и лично je одговоран за њено вршење“ (чл. 66). Према томе, ако ce с једне стране истиче да je сваки грађанин дужан савесно вршити јавну дужност :и лично одговарати за вршење своје дужности, несумњиво je логично да