Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

277

вршење дужности повлачи и одговарајућа права што je уједно y складу са начелом да свако ужива плодове свог рада, према својим способностима и према свом раду. Стога би, можда, било целисходио с обзиром на преображај и војне обавезе као јавне дужности y социјалистичком друштву признати војним обвезницима време проведено на војној обавези као радни односно пензијски етаж и да ce ово ново право изричитом одредбом унесе и y нови Устав. Преднацрт Устава ме само још више подстакао y уверењу да je време да ce y складу са процесом друштвеног развоја код нас приступи постављању проблема признавања војне обавезе као радног и пензијског стажа јер je војна обавеза свакако јавна дужност. Преображај друштва код нас преобразио je и односе y друштву па je y логици овог развоја да ce y складу са променама y друштвеним односима налазе и правила која ће регулисати ове нове односе. Ако ce због промена y друштвеним односима изменила структура друштва, и ако y мрежи јавних служби за остварење основног задатка изградње социјалистичког друштва све дужности постају јавне дужности и када приватни сектор све више нестаје y корист социјалистичког, онда ce са разлогом може расправљати и питан>е признавања војне обавезе као радног и пензијског стажа. Иако Преднацрт Устава подстиче на решавање овог питања, y даљем: излагању приметићемо да и наше позитивно право даје већ довољно података да ce може поставити ово питање и да ваља приступити његовом решавању. 2. Војна обавеза je већ давно основна дужност држављанина сваке државе. У нашем позитивном праву Устав прокламује начело да je „одбрана отаџбине највиша [... ] дужност и част сваког грађанина“ (чл. 34, ст. 1) и да je „војна обавеза грађанина [...] општа“ (чл. 34, ст. 3). Детал>нија правила прописује Закон о нар. одбрани од 20 јуна 1955 („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 30 од 6 јула 1955), који изричито одређује да je војна обавеза „основна [... ] дужност и право држављанина ФНРЈ према народној одбрани [...]“ (чл. 47, ст. 1). Независно од законских текстова y свести наших грађана одувек je војна обавеза била уврежена као основна и највиша дужност. С обзиром на такву традицију, никад ce није ни постављало питање да ли 6и ce служење редовног војног рока могло узети y обзир за признавање радног односа пензијског стажа. 3. По правилу, радни и пензијски стаж ce рачуна јавним службеницима или оним службеним лицима којима позитивно право то признаје. Што ce тиче војника односно војних обвезника који служе редовну војну обавезу, њихово ce служење y Армији ниједним позитивним прописом не рачуна ни y радни ни y пензијски стаж, погогову што ce, углавном, сматра да њихов правни положај то не допушта. Да видимо чињенице. Није спорно да су остала војиа лица службеници али je спорно да ли су и војници као и остала војна лица односно подофидири, офидири, итд., службеници. За разлику од службеника који добровољно улазе y службу, војни обвезник мора да ступи y Армију, односно обавезан je на то, y противном примениће ce одговарајуће санкције. Правни подожај