Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

278

војних обвезника већ je давно претресан. У француској теорији уставног и управног права, на пример, једни су бранили гледиште да ce војници не могу сматрати службеницима, јер нема елемента добровољности приликом стуггања y службу (1). Друти, на пример, Диги (Duguit) и Жез, (Jèze), супротно овом ставу, истицали су и упорно бранили гледиште да су и војници службеници. По Дигију „обавеза која ce намеће управљачима да обезбеђују функционисање јавних служби потпуно оправдава употребу принуде кад je она потребна за регрутовање службенита“. Према томе, по њему су и војшгди службеници, јер „учествују на један сталан и нормалан начин y функционисању једне јавне службе“ (2). Проф. Жез je исто сматрао и бранио гледиште да су војници на један нормалан начин запослени y једној јавној служби и да на нормалан начин учествују y одређеним кадровима Армије. По његовом мшпљењу, момент добровољности за ступање y службу не игра улогу која може одлучити да ли je неко службеник, пошто сматра да службеници најчешће улазе y службу добровољно али по некад и обавезно и ту као пример наводи и војнике. Отуда проф. Жез одлучно сматра да су војни обвезници службеници, као и остали службеници, јер истиче да су „јавтг службеници она лица која су овлашћена, чак и повремено, да врше сталну и нормалну службу за функционисање једне јавне службе“ (3). Проф. Жез je посветио пажњу и гледишту које сматра да војници нису позвани под заставу да би омогућили функционисање једне јавне службе, већ да уче јер, како каже Ото Мајер (Otto Mayer): „Армија [... ] je велика школа нације за потребе рата“ a „принудна војна обавеза за време мира није ншпта друто него обавезна настава“ (4). Проф. Жез je одлучно побијао ово мишљење и сматрао неприхватл>ивим овакав начин резоновања јер би последица таквог гледишта била да ce војни обвезници y току рата одједном преображавају y службенике јер ce тада сигурно не би могло више говорити о војној обавези као о обавезној настави за рат. Поред тога, проф. Жез ce супротстављао и гледишту које je сматрало да су војни обвезници y ситуацији као y случају реквизиције. Он je с разлогом истицао да je y реквизицији битно једно одређено давање. Међутим, супротно томе, војни обвезник ставља на расположење јавној служби сву своју личну активност (5). Проф. Валин (Waline) не прихвата сасвим гледиште да су и војни обвезниди службеници јер нису службеници по професији. По његовом мишљењу, војни обвезник и јесте и није службеник, што зависи од става којим ce прилази овом питању. У погледу одговорности за штету уподобљава војног обвезника службенику али га иначе не сматра службеником (6). Ни проф. A д. Лобадер (A. de Laubadère) не убраја војне обвезнике y службенике и то стога што војна обавеза није трајна служба (7). И француски Статут

(1) R. Bonnard: Précis de Droit public, Paris, Sirey, 1946, p. 185. (2) L. Duguit: Traité de Droit constitutionnel, Paris, 1930, T. 111, p. 16. (3) G. Jèze: Les principes généraux du Droit administratif, Paris, 1930, T. П. pp. 239—241. (4) G. Jèze: op. cit., p. 239. (5) G. Jèze: op. cit. pp. 239 —240. (6) M. "WaJlne: Manuel élémentaire de Droit administratif, Paris, 1936, Sirey, pp. 344 —345. (7) A. de Laubadère: Traité élémentaire de Droit administratif, Paris. Librairie générale de Droit et de jurisprudence, Paris, 1957, pp. 640 —641, No. 1252 et 1253.