Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

281

Устав ФНРЈ прокламује начело да су сви грађани ФНРЈ једнаки пред Закоиом (чл. 21) и да су свим грађанима „подједнако [. .. ] доступне под законским условима, све јавне службе“ (чл. 33). Да ли je непризнавање обавезног војиог рока y радни односно пензијски стаж y складу са наведеним уставним начелом о једнакости грађана пред законом? Служење војног рока y ЈНА, траје по правилу две a до Зак. о изменама и допунама Зак. о нар. армији од 4 новембра 1961 (~Сл. лист ФНРЈ“, бр. 44 од 8 новембра 1961) за морнарицу je рок био три године. Сада je и за морнарицу две године. Лица са свршеном средњом и њој равном школом служе осамнаест месеци. Лица са свршеном вишом и високом школом, као и лица која су успешно завршила школу за резервне официре служе годину дана (чл. 3 Зак. о изменама и допунама Зак. о нар. одбрани) Овде ваља имати y виду да су од обавезе служења војног рока ослобођена лица која су трајно неспособна за војну службу и лица привремено неспособна за војну службу која до навршених двадесет седам година живота не постану способна за службу (чл. 73 Зак. о нар. одбрани). Према томе, ако je неко лице неспособно да служи обавезни војни рок, оно може засновати службенички односно радни однос одмах по завршетку школовања. Исти je случај и са женама пошто оне немају дужност служења обавезног војног рока (чл. 49 Зарона о народној одбрани). He треба губити из вида чињеницу да ce no Закону о народној одбрани питомцима војних школа за подофицире, официре и војне службенике време које они проведу y војним школама признаје као служење војног рока (чл. 79). Тако да они не губе за радни стаж време које би иначе губили да нису питомци одређених војних школа, пошто би морали одслужити свој војни рок који ce не признаје као радни стаж. Међутим, сва друта лица способна за војну обавезу, по завршетку школовања морала би одслужити свој обавезни војни рок док би њихови вршњаци, који су засновали службеетгчки односно радни однос, стицали одговарајући радни стаж. Ако ce узме y обзир да за војску способна лица ни по одслужењу обавезног војног рока, не морају бити увек y повољној ситуацији да одмах заснују службенички односно радни однос. онда je очигледно колико њихов положај није једнак са лицима која су ослобођвна војне обавезе или са питомцима војних школа којима ce време школовања рачуна као служење обавезног војног рока. У још неповољнијој ситуацији су она друга лица, која су још и многобројнија a која немају скраћени војни рок, као лица са одговарајућом школском спремом. Они могу изгубити од радног стажа не годину дана односно осамнаест месеци већ две и више година јер не морају увек бити y ситуацији да одмах по одслужењу двогодишњег обавезног војног рока заснују и радни однос. Ако погледамо стварност онакву каква јесте и анализирамо односе y друштву, морамо уочити да ce преображај друштва и државе који ce развија пред нашим очима одражава и на све односе y друштву па и на однос војног обвезника и државе. Отуда, ако ce y развоју нашег права, доследно све више признаје радни односно пензијски стаж свим трудбеницима који кроз разне облике друш-