Анали Правног факултета у Београду

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свом делу Држава и револуција за пошту и железенице где ce потреба интеграције најјаче oceha замишљао да радничко самоуправљање дође до изражаја баш кроз делегатски систем. Иначе, најопштије речено, и сврха територијалног самоуправл>ан.а своди ce на бригу о непрекидном побољшавању услова живота грађана једне одређене територије (на пример, «а бриту о саобраћају, о снабдевању, о трговини, о уређењу града, итд.). Његова прогресивност произилази из чишениде да грађани, познајући најближе и сеоје потребе, одлучују о функционисању служби уз одговарајућа материјална средства које им ce стављају на расположење према поменутом систему расподеле. И док je y радничком самоуправљању примарно унапређење производње, овде je примарно побољшање општих заједничких услова живота, Разуме ce да то није строго одвојено, пошто су и радне заједнице увек уклопљене y општине, и као што ce радна заједница брине и о условима живота радника јер од тих услова зависи развој производња, тако и територијална самоуправа брине истовремено и о производњи јер постоји инвестициони фонд и код ње, те и од развоја производн>е на одређеној територији зависе и могућности решавања проблема заједничке потрошње, заједничких друштвених служби, итд. Само, на овом сектору регулисања, односно разраде социјалистичког система преко територијалног самоуправљања, уелед извесних непрецизности могући су сукоби надлежности између територијалног и радничког самоуправљања. Али, с друге стране, ту може да ce примети да би и претерано детаљисање y регулисању овдх односа довело до немогућности да ce развије веће богатство форми друштвеног самоуправљања, a и неке од предвиђених установа тек треба проверити. Другим речима, можда je сасвим правилно што ти односи нцсу и детаљније регулисани. Међутим, има извесзних служби где ce не може употребити надлежност нижих органа, као: изградња путева и железница и преко граница територијалних заједница, затим сви проблвми око развоја војске и државне безбедности, на привредном плану биле би то велике инвестиције од опште југословенског значаја. Зато све то и долази y надлежност искључиво горњих органа. Но, како ce и y горњим органима налазе представници доњих органа, то ce и ова питања уклапају y општи систем самоуправљања. Овде мислим, треба напоменути и то да територијално самоуправЛЈање садржи y себи и цео један систем државне организације. Кроз његов развој могу cè тражити и уочити и елеменп-г државе и истовремено пратити и процеси одумирања државе пошто ce то одумирање огледа-у све већој подређености и управних органа самоуправним телима, који према Преднацрту Устава треба да утичу, преко демократских форми, и на њихов рад и понашање (критиком, скретањем пажње на неправилности, на крају захтевима за смењивање, итд.). Иначе, да напоменем још и то да Преднацрт Устава, узет y целини, има велики значај и по томе што ce износи на дискусију y време кад су ce y нашем социјалистичком друштвеном кретању ггојавиле, с неких страна, извесне тенденеције ка његовом деформисању услед супротности