Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

159

тсоје су избиле баш y области самоуправљања. Отуда, дискусија може да помогне и y решавању оних питања која би допринела уклањању тих деформација као и y спречавању да ce оне к убудуће појаве. Као што je познато, услед неких историјских околности, пре свега због сукоба са СССР, ми смо били упућени не само на преоријентацију нашег привредног развоја, који je тиме био знатно поремећен због нашег већег привредног повезивања са источним земљама, већ и на тражење сопетвених путева развоја социјализма што ce y првом плану свело на ослобођење од догматизма и на саображавање наше идеолошке, друштвене надградње нашим конкретним околностима и према оним процесима који извиру из нашег сопственог и специфичног развоја. У тражењу тих путева и ставл>ање човека y први план, те према томе и прелаз на ширу демократизацију читавог друштвеног и државног уређења, извесне институције које су то обезбеђивале остале су недограђене. Зато ce десило да су их услед непознавања мли чак злонамерно појединци лично користили на штету друтптвене заједнице, при чему je понегде чак и само радничко самоуправљање подређивано управљачима, уместо да буде основни облик демократизације друштва и најизразитији прелаз из система најамног рада до слободног произвођача који управља привредом. Наиме, догодило ce да ce y том прелазу бирократизам умањен y горњим органима пресели -у комуне и деформише и само радничко самоуправљање. У том погледу Устав треба да учврсти још више демократске форме управљања производњом и друштвеним процесима, a већ сам прелаз на реизборност и руководећрсх органа y привреди, допринеће да ce на том плану, тј. на плану радничког самоуправљања отклоне слабости које су до сад ометале његову пуну афирмацију. Разуме ce, .да Преднацрт Устава садржи многе нејасноће, као на иример y томе што помиње -не само „радне људе“ или „проргзвођаче“, итд., већ и „радничку класу", док ce истовремено на више места и одлучно прокламује укидање најамних односа, итд. Међутим, моје je мшпљење да je то више ствар једне добре редакције, стезања и скраћивања извесних формулација, нарочито онамо где ce оне понавњају a тога има доста. Другим речима, то би била више ствар проналажења и адекватних израза за обележавање нових друштвених појава и институција. На крају да додам још и то да je један од основних наших задатака да учврстимо институције преко којих наш систем самоуттрављања треба да функционише. Без учвршћивања институција, као што су зборови бирача или зборови грађана, или правилно спровођење и примењивање референдума, или стварање јавног мнења, односно непрекидно мобилисање народа на активно учешће y пословима који су од оцштег интереса, тј. без стварање навике y људи да ce интересују за привредни и политички развој своје земље ми ћемо имати идеално замишљен систем самоуправљања али без животне садржине, те према томе и без остварења оне мисије која му је.друштвено одређена.