Анали Правног факултета у Београду

160

АНАЈШ правног факултета

Проф. dp. Велимир Васић: О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА РЕГИОНАЛНОГ ПЛАНИРАЊА. Преднацрт Устава ФСРЈ y чл. 29, ст. 2, 3 и 4, предвиђа. да свака друштвено-политичка заједница учествује y изграђивању друштвено-економског система и „планира развој привреде и материјалне основе друтих делатности и y том цшву доноси друштвене планове и прописе, образује друштвене фондове и друштвене резерве и предузима економске и друге мере ради остваривања циљева и односа утврђених друштвеним плановима“. И даље, y истом члану ce наглашава да ce друштвеним плановима и другим актима друштвеног планирања остварују „друштвено-економски положај, права и дужности и заједнички интереси радних људи и радних организација, и тим актима не може ce вређати уставом и законима утврђено право самоуправљања радних људи и радних и других самоуправних организација.“ О привредном планирању говори ce y Преднадрту још на неколико места, на пример, кад ce цитијзају права и надлежности појединих представничких тела, итд. Међутим, поставља ce питање да ли je све ово довољно да би ce могла поставити одговарајућа начела на којима би ce даље могао изгра-Iјивати наш систем привредног планирања. Мислим да није. Иако he после усвајааа новог Устава уследити доношење појединих законских текстова који he ближе решити и регулисати многа сложена питања која ce односе на наш друштвено-политички и привредни развитак, међу којима, наравно, и питање привредног планирања, ипак je, сматрам, било потребно и y оквиру самог Устава донети извеоне одредбе које би олакшале шире третирање и усмеравање нашег привреднаг развитка и са регионалног аспекта. Као што je огпите познато, ми смо све досадашње наше привредне планове, и то како до, 1951, тако и после тога доносили за територије појединих општина, срезова, аутономних области, народних република и за целу земљу. При том смо, водећи рачуна о структури инвестиција y односу на поједине области и гране привреде, приликом припремања и усвајања одређених привредних планова y суштини увек остајали y границама територије дате општине, среза, републике, итд. Али границе појединих општина, срезова и нарочито република ни y ком случају ce не морају поклапати са одређеним подручјима која би имала заједничке природне, сировинске, географске, саобраћајне и сличне услове, која би, једном речи, могла представл>ати посебне економске рејоне или регионе. Упркос томе што смо y периоду од ослобођења земље па наовамо често приступали изменама гранида појединих општина и срезова, ми нисмо још успели да од н>их образујемо одређене економске целине. Па чак ако су некад извеоне општине или срезови донекле и били хомогене економске целине, брзи развитак производних снага, изградња нових саобраћајница, итд., учинили су да они то више не буду. A поготову то важи за поједине наше републике чија су ce етничка подручја формирала кроз дуги низ векова и која су касније постала база за одређивање њихових данашњих административних и политичких граница. Зар ce, на пример, онај издужени део HP Хрватске који иде уз јадранску обалу све