Анали Правног факултета у Београду

cipe d’égalité de tous les États de prendre part à la communauté de l’application des règles universelles de droit international, de l’autre. Un problème qui ouvre la perspective de l’universalité et de la non-discrimination entre les États dans le domaine de droit international, mais aussi un problème pour faire voir jusqu’à quel point va la liberté des États de choisir leurs partenaires contractants, et même plus existe-t-il le droit des États tiers d’utiliser l’établissement des normes de caractère général, si cela leur convient.

НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САМОУПРАВНОГ СИСТЕМА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

Као резултат настојања хрватских и словеначких политичара, окупљених у Југословенском одбору у Лондону, и српске владе на Крфу на уједшвењу Јужних Словена, дошло je до обостраног споразума и објавл>ивања Крфске декларације (20. VII. 1917), у којој су дати први основи уређења будуће јутословенске државе. У декларациям je, поред оста лога, тј. поред сагласности да та држава буде „уставна, демократска и парламентарна монархија, са династијом Карађорђевића на челу“, речено и то да he „устав дати народу и могућност да развија своје посебне енергије у самоуправним јединицама, обележеним природним, социјалним и економским приликама“ (Фердо Шишић: Документи о поставку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1914—1919, Загреб, 1920, с. 99). Крфска декларација, међутим, није прихваћена од већине политичара, у првом реду хрватских, који су за време рата остали у земљи и участвовали у Бечком парламенту, наводно највише због неодређености формулација о решењу националист питања. Предпостављали су да, ако би дошло до распада Аустро-Угарске у шта се до последњег момента, на тој страни, није веровало („Мајском декларацијом“ у Бечком парламенту изјаснили су се за уједињење под Хабзбуршком династијом) и уједињења са Србијом и Црном Гором, да he бити сачувана бар целина Хрватске државе у новој заједници, с обзира на „историјско државно право Хрватске“. Исте године, председник Југословенског одбора, др. Анте Трумбић, дао je једну изјаву (Уп. „Bulletin Yougoslave“ од 1 нов. 1917, 6р. 26), којом je детаљније објаснио неке поставке Крфске декларације о основана уједињења и уређен>а југословенске државе. Између осталога нагласио je да ce „искључује идеја конфедерације, тј. једног система по коме би се једна држава створила на тај начин, да разни делови приђу њој као самосталне државе. Таква федерација значила би сједињавање више држава, цоје би имале право Да уђу или да не уђу у заједничку државу, а и да из ње изађу кад буду хтеле. То није оно што ми хоћемо“ (тј. политичари из Југословенског одбора у коме je било две трећине Далматинаца, Р.Г.). „Нама се не ради о сједињавању више држава, него о уједињењу једног истог народа у једну јединствену државу.“ У даљем свом излагању Трумбић je додао и то, да по његовом мишљењу, „идеја једне државе не повлачи за собом и си-

1о

САМОУПРАВНИ СИСТЕМ схс