Анали Правног факултета у Београду

СУД СКА ПРАКСА

221

2. У вези са одговорношћу железничког транспортног предузећа поставља се питанье обима и основа ове одговорности. Тако ЖТП одговара не само за штете које настану приликом кретања железничких возила већ и за штете које настану у вези са постојањем и целокупним функционисањем железничких постројења. У једној одлуци Врх. суда АП Воеводине (ГЖ 906/60 od 29. 111. 60) лепо je речено: „Железничка локомотива већ сама представља опасан погон, а када су локомотиви прикључени путнички вагони и поштанска кола за железнички саобраћај, воз у целини постаје опасан погон.“ Отуда ЖТП одговара и за штете које настану лицима и имовини на земљиштима која се налазе поред железничких постројења (на пример, пожар услед варница од локомотиве, итд.). Сматра се да je штата настала у вези са функционисањем железничких возила и да потиче од њих. Али ипак, најчешће штете настају путницима, другим лицима или имовини од железничког саобраћаја смрт односно телесне повреде у железничким вагонима или ван њих, при улажењу или излажењу из вагона, оштећење или потпуно уништење робе или других ствари у железничким вагонима или ван њих, при утовару или истовару робе из вагона, итд. У погледу основа одговорности раније се она заснивала! на претпостављеној кривици и везивала се за одговорност железнице по основу уговора о превозу (8). Данае се одговорност железнице и за штете проузроковане путницима (као и трећим лицима и вьиховим стварима) као и стварима (пошшькама) заснива на начелу одговорности за опасне ствари односно одговорности у вези са делатношћу која представља повећану опасност за околину (тзв. објективна одговорност) (9). Како су последице одговорности ЖТП и у једном и у другом случају исте без обзира да ли je основ одговорности претпостављена кривица или повећана опасност, то у овом погледу не би требало правити разлику између ова два основа одговорности предузећа за штету, jep се и у једном и у другом случају оштећеник ослобађа терета доказивања и предузеће je одговорно чим je штета проузрокована. 3. Значи ЖТП одговара за сваку штету нанету лицима и имовини у кругу делатности тог предузећа. Оно одговара како за штету насталу у вези са функционисањем железничких постројења (опасан погон) тако и за штету коју су проузроковали њени органи, службеници или радници. Чим je штета проузрокована у вези са железничким саобраћајем, одго-

(8) Такву одредбу Je садржавао аустриски Закон о одговорности желез, предузећа за телесне повреде или усмрћења проузрокована догађајима на железницама од 1869 у § 1 који гласи: „Кад je догађајем у саобраћају железнице, која ce покреће применом парне снаге, настала телесна повреда или усмрћење човека, претпоставља се увек да Je догађај настао кривицом предузећа или очих лица, којима се оно у обављашу погона служи [. . .]“ —■ Сличне одредбе су постојале и у хрватском Закону о дужностима желез, потхватништава накнадити штету причињену на железницама догађајима због којих човек изгуби живот или буде рагьен, од 1877 и српски Закон о обавези за накнаду штете учигьене смрћу и телесном повредом при желез. саобраћаЈу од 1885.

(9) Ово правило je етипулисано код нас Закону о превозу на железгйицама од 6. 11. 57 у чл. 95, ст. 1: „Железница одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећеша робе од пријема на ггревоз до издавања, као и за штету насталу због прекорачења рока испоруке.“