Анали Правног факултета у Београду

АНАЈШ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

222

вара ЖТП и оно има да накнади штету оштећеном лицу (10). Оно се одмах појављује као одговорно лице без обзира ко je оштећеник-саоутоворач из уговора о превозу или неко треће лице или имовина сауговорача или треher лица. Одговорност ЖТП je несумњива и неспбрна. Ипак и за ЖТП постоје случајеви када оно не одговара, иако je штета проузрокована у вези са железничким саобраћајем. То су случајеви познати у општој теорији облигација и теорији одговорности за штету као случајеви искључења од одговорности. Тако се и ЖТП ослобађа од одговорности ако je штета настала дејством више силе, кривицом самог оштећеника или кривицом трећег лица (11). Само je потребно да ЖТП дакаже да je штета настала услед околности које га ослобађају одговорности (12). Међу случајевима искључења од одговорности нас овде посебно интересује виша сила као околнаст која ослобађа ЖТП од одговорности за проузроковану штету, јер су наши судови и у цитираном делу образложења одлуке а и у другим одлукама заузимали различите ставове по овом питању. О појму више силе постоје разна схватаню. Данае се углавном разликују три схватања. Према једном схватању, које je y правој теорији познато као субјективна теорија, виша сила представља догађај који лице и поред своје највеће пажње и брижљивости није могло својим мерама и средствима да спречи. Постојање више силе се по овом схватању везује за понашање одговорног лица. Према другом схватању, које je y правној теорији познато као објективна теорија, виша сила представлю догађај који се по својој природи никаквим мерама и средствима није могао да спречи. Постојање више силе се по овом схватању везује за околност која je наступила ван сфере делатности одговорног лица и ван његове моћи да je отклони. Најзад, према трећем схватагьу, које je у правној теорији познато као теорија прекида узрочне везе, виша сила представлю догађај чији ce узрок налази ван ствари односно сфере делатности одговорног лица. Цостојање више силе се по овом схватању не везује ни за понашање одговорног лица ни за природу догађаја који je проузроковао штету, него само за однос

(10) Овде остављамо на страну чшьеницу да код нас постоји обавезно осигуран>е у јавном саобраћају и могућност добијања накнаде у виду суме осигурања од 03. (11) У чл. 95, ст. ,2, Зак. о превозу на железгощама садржана je одредба о случајевима искључен>а од .одговорности железнице за штету нанету пошиљци: ..Железница се ослобађа одговорности за накнаду штете, ако докаже да je штета проузрокована кривицом имаоца права, услсд самог својства робе или околности које железница ни je могла предвидети нити избећи односно чије последице није била у сташу отклонити.“ И Нацрт закона о накнади штете у чл. 18 садржи одредбе о ослобађању од одговорности за опасне ствари. Цитирамо чл. 18 ст. 1 и 2: ~Сопственик се ослобађа одговорности ако докаже да штета потиче од неког узрока који се налазио ван ствари, a који се није могао спречити или избећи (виша сила). Сопственик ствари ослобађа се одговорности и ако докаже да je штета настала искључиво кривицом оштећеника или трећег лица, коју сопствеш!к није могао предвидети и чије последице није могао избећи.“ m .. - • -г>„ ггп ос ri /ci 'Эглтттгя

(12) To je јасно речено y једној одлуци Гл. држ арбитраже (Гс 365/51 Зоирка одлуюа Гл. држ. арб. књ. IV за 1951, случај бр 241): „Околности које искључузу одговорност железншде за губитак и оштећење пошиљке треба да докаже желевница .“