Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ГГРАКСА

223

у коме ce налази тај догађај према ствари односно делатносги из које je настала штета. Од ова три схватања о појму више силе данас има највише присталица объективна теорија према којој вища сила цредставља спољни догађај који ce није могао спречити ни избећи (13). Виша сила дакле представлю спољни догађај, тј. догађај који није непосредно повезан са одређеном делатношћу неког лица већ je наступио ван сфере његове делатности под околностима које није могао контролисати нити њима управљати. Спољни догађај у превозу железницом би представљао сваки онај догађај који ce десио ван круга железничког саобраћаја, па чак и онај који je настао y оквирутог саобраћаја (на пример, у железничком вагону), али му je узрок ван њега, као и онај чији узрок није радња или пропуштање железничког особља, недостачи транспортних средстава или њихово опасно својство. Виша сила представља и неотклоњив догађај, тј. такав догађај који се по својој природи никаквим мерама и средствима не може да отклони. Ово je најзначајнија характеристика појма више силе. Неки сматрају да без ове карактеристике нема више силе. Поставлю се питање шта неотклоњивост значи за железницу. Неотклошивим догађајем се има сматрати сваки онај догађај који прелази мере које се могу разумно да траже од железнице. И најзад, виша сила je непредвидљив догађај, тј. догађај који се не догађа редовно у животу и који није типичан. О овом обележју појма више силе постоји спор како у правној литератури тако и у судској пракси. Постоји схватање да непредвиђеност није битна характеристика овог појма. Често ce неотклоњиви догађаји могу и предвиђати a ипак представљају вишу силу. Излази дакле да ce непредвидљивост не јавља увек каој обележје више силе. Тако се према новијој судској пракси непредвидльивост догађаја за време рата не узима као обележје више силе. 4. Прелазећи на спорни случај који je решаван пред нашим судовима и који je довео до заузимања различитих ставова о питању постојања више силе, из чињеничног стања излази да je штета путницима и стварима настала сурвавањем вагона услед одроњавања камења (стена) на железничку пругу. Нижи судови су нашли да je штета настала услед више силе и да ЖТП не одговара за тако насталу штету ни по начелу одговорности за делатност са повишеном опаснушћу за околину, Одроњавање камења на железничку пругу и сурвавање вагона услед ударања камења на железничке вагоне представља догађај који се није могао предвидети јер се догодио на месту обраслом шикаром и које није. давало знаке клизагьа. Сем тога, по налазу нижих судова, ЖТП je обратило посебну пажњу том делу пруге својим сталним прегледом и чишћењем камења које се могло да одрони. Сав. врх. суд je нашао да нижи судови нису довољно испитали чињенично стање, те да je њихов закључак да je реч о вишој сили недовољно образложен и непоуздан. Овај суд овако резонује:

(13) Наша судска пракса je усвојила ово схватање. У једнгој одлуци стоји: ..Под вишом силом подразумева се сваки догађај, који долази извана бИло природни (напр. поплава, пожар,, потрес) или настао људском утјецају, a који се не може ни предвидеть ни отклонит“ (Врх. суд НРХ, Гж 221/50 Вуковић: Обвезно право, кш. I, Загреб 1956, с 74). И у Нацрту закона о накнади штете дат je йети појам више силе —в, чл. 18, под т. 11 примедби.