Анали Правног факултета у Београду

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Тужено предузеће, као саобраћајно, одговорна за сигурност саобраћаја на својим релацијама. Ту сигурност оно има да одржава на такав начин да je саобраћај и объективно осигуран у сваком датой тренутку, a није довољно да су органи који се старају о сигурности били у неком оправданом уверењу да у датим околностима таква сигурност постоји. У конкретном случају то би имало да значи да то што су органи туженог надзирали терен и били у уверену да нема опасности од одроњавања дотичне стене, пошто je терен обрастао шипражјем, није довољно да се сматра да постоји и объективна сигурност саобраћаја, ако то није и стварно тако, тј. ако настало невреме не би било такав фактор који би извалио стену ако би стена била и стварно чврсто укопана а не само давала изглед таквог стања. Чињенично стање у том правду није разјашњено, па се није могао ни извести сигуран закључак да je само невреме као виша сила проузроковало штете У законодавствим се најчешће даје појам више силе општом формулой. Ретки су случајеви да се и наведу било таксативно сви случајеви више силе било само примера ради (14). Стога je најчешће оставлено судској пракси да она одреди случајеве више силе према конкретним околностима ко je би значиле ослобођење од одговорности за проузроковану штету. И наша судска пракса je пошла тим путем. Зато се и јављају и различита схватаньа код судова. У том погледу je карактеристичан и овај наведени случај. Дошло je до одроњавања камења на вагоне и сурвавања вагона које je проузроковало телесне повреде путника и оштећење њихове имовине. Како je штета настала приликом коришћења услуга ЖТП, то предузеће одговара за ту штету и може сё ослободити своје одговорности само ако докаже да je реч о случају више силе, кривици самог оштећеника или кривици трећег лица. Одроњавање камења на железничку пругу, ударање у железнички вагон и сурваваше вагона представљало би случај више силе уколико би до одроњавања дошло услед невремена (олује или неке друге елементарне силе). Такав догађај би представљао непредвидљив и неотклошив случај који je наступио изненада и неочекивано, те се није могао спречити ни избећи. У том случају би став нижих судова био правилан. Али не би био случај више силе ако би био у питаньу терен који клизи и на коме се редовно врши одроњавање камења на желез-

ен) Такав случај имамо у узанси бр. 56 Општих узанси за промет робом где су наведени примеры изванредних догађаја због којих се може да тражи измена или раскид уговора због, промењених околкости. Ови случајеви изванредних догађаја долазе и у случајеве више силе због којих се једно лице ослобађа одговорности за штету насталу из уговорног односа. У нашој правној литератури дат je предлог да се чл. 27, §. 2, Међун. конвенције о превозу робе на железницамя од 1952 измени у том смислу да садржи одредбе које би таксативно утврдиле све случајеве више силе које ослобађају железницу од одговорности за проузроковану штету Тај предлог измене поменутог члана гласи; „Железшща je ослобођена те одговорности, ако je прекораченье рока испоруке, потпуни или делимични губитак или оштећење проузрока испоруке, потуни или делимични губитак или оштећење проузроковано кривњом имаоца права, неком шеговом наредбом за коју железшща ни je крива, самим својством робе (унутрашњим кварешем, губљењем, итд.). природним догађајима и неотклоњивим радњама треће особе. Као природни догађаји и неотклонЛше радње треће особе сматрају се следећи догађаји: вејавица, одрон (осим ако се могао очекивати), поплава (али не и периодичне поплаве), провала облака, оркан. и изванредна зима, изванредна то плота, гром, земљотрес, циклон, када трећа особа у злочиначкој намери, из лудости или пијанства на неотклоњив начин оштети транспортна средства, стави на пругу препреку, затим случај бацања камења на влак на слободној прузи, ратни догађај (на пример, бомбардоваше, непријатељска инвазија али не ратно сташе), устанак, наредба власти (ако je није скривила железница), гуьачка, крађа (када су je извршиле треће особе на неотклоњив начин), пожар (узрокован на неотклоњив начин страним узроком), генерални штрајк и заплене.“ Вид. Жарко Поточшак: О појму више силе „Железнице“, бр. 8/56, с. 22.