Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВНО! СИСТЕМ СХС

21

Брво, подела на области имала je, наводно, да се изврши искључиво према „природним, социјалним и економским приликама“ без обзира на наспеђене историјске покрајине иако су оне имале своје корене у далекој дрошлости. Међутим, одредбе о тим „приликама“ формулисане су врло непрецизно, тако да je препуштено оним органима који их буду реализовали да их сами одреде. Једна облает и то je јасно подвучено није могла иыати више од 800.000 становника. При томе су се мање области могле спајати у веће, али ни тако спојене области нису смеле прећи број становника који je уставом одређен, Према закону о обласној и среској самоуправи (од 22. IV. 1922) територија краљевине имала je да се издели на укупно 33 области. Кад се, међутим, приступило подели то je изазвало велики отпор у круговима политичара и у народу, нарочито код оних који су се залагали за федеративно уређење. Протести су долазили не само из Хрватске, где се питање федеративног уређења највише заоштравало, већ и из Босне и Херцеговине због разбијагва и ових историјских покрајина. Услед тешкоћа и отпора око територијалног формирагьа области одређивани су посебни изасланици владй, комесари, одани режиму, којима je стављено у дужност да у покрајинама бивше Аустро-Угарске, ако не може друкчије, и насилничким мерама спроведу територијалну по делу. Друго, организација власти била je изведена тако да je на чело области дошао велики жупан кога je постављао краљ. Он je био, према томе, државни орган који je управљао пословима државне управе преко других гьему подређених државних органа (из организације области изузети су већи градови са својим посебним градским управама). Поред управних органа у областима, на челу са жупанима, успостављени су били и самоуправни органи бирани од народа. Самоуправне органе представлали су: обласне скупштине и обласни одбори. Иста организација уведена je и у срезовима: уз среске начелнике, као управне органе, бирали су се и среске скупштине и срески одбори. Треће, општине су организоване исто онако како су биле организовано и по Уставу Краљевине Србије од 1903. Другим речима, у општинама су задржани традиционални општински органи: ошптински збор, општински одбор и општински суд. Али, сви општински органи и сада, као пре тога у Србији, сведени су на месне полицијске власти. Јер, изборност општинских органа била je и овде елеминисана присуством полиције, односно, најчешће присуством среских начелника при изберу општинских форума. Четврто, код по деле надлежности између локалних и централних органа, узев у целини, примењен je принцип преношеньа дела функција централних органа на локалне органе. Зато ту проблем й није био сложен и једни и други (и централни и локални управни органи) представљали су само поједине делове једне исте централизоване државе. Конкретно, локални управни органи велики жупани и срески поглавари били су строго подређени влади, односно министру унутрашгьих дела, те су извршивали њихове наредбе. Овима су биле подређене месне, односно, сеоске власти.