Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вање јединства југословенских народа и јединствене југословенске државе.. A постизање тога јединства, односно јединства схваћеног на тај начин сматрало се и основним циљем уједињења; треће, да би се, пак, подстакла самоиницијатива народа, коју je супротна страна везивала искључиво уз федеративно уређење, довољно je што je предвиђена, y владином нацрту, самоуправност области, округа, срезова и општина, с тим што би области биле толико мале да се у оквиру њих не би могло извршити никакво „племенско груписање“. У ствари, радило се просто о томе да у федеративном уређењу србијанска буржоазија не би могла да доминира. Морала би да се погађа са Хрватима и Словенцима, a погађања, макар и под најповол>нијим условима, увек садрже велики проценат несигурности и ризика, нарочито у привредним пословима. И, како се економски интереси увек сакривају иза неких политичких, наводно, яачелних питања, истурена je и теорија о „јединственој југословенској нацији“, те према томе, и о „нормалној“ потреби стварааа и „јединствене“ југословенске државе. Јасно се видело да je Пашићева идеја о уједињењу са присаједињењем југословенских покрајина Србији још жива и он ce није устезао, имајући подршку краља, да, у једном моменту, у народној скупштини, наговести да „смо се ми бринули и страдали да Србија да слободу Хрватској и Словеначкој...“ итд. Србија je овде само употреблена као фасада за сакривање тенденција српске буржоазије ка заузимању изузетних позидија међу осталим нацијама и националним буржоазијама. Таквим ставом компромитована je и Србија и борба српског народа који се, у току целог једног века борио за демократски режим и сузбијање и апсолутистичке власти монарха и олигархије странака. И, како се предвиђало, ослањајући се на сопствену већину, Радикална и Демократска странка су успеле да се и њихове концепције о државном уређељу реализују наметагьем Видовданског устава 28. VI. 1921. Приликом изгласавања устава настао je велики расцеп између странака тако да су за устав гласали радикали и демократа, југословенска муслиманска група посланика, муслимани из Јужне Србије и Македоније (организација „Џемијет“) и мала странка, кметијска, са Богумилом Воппьаком на челу. Зато je устав изгласан еа незнатном већином од 223 посланика фрема 196 који нису гласали) и то пошто je влада успела да претходно придобиЈе муслиманску гругу посланика обећањима да he се, уколико глаcajy за устав, аграрна реформа извршити са обештећењем бегова. Против устава гласали су социјал-демократи, земл>орадници, републиканци, комунисти, хрватске и словеначке трупе посланика, и Др. Анте Трумбић, који није био везан за странке. (Мада се и Трумбић раније залагао за јединственЈ' југословенску државу иступио je у скупштини врло оштро против централизма који je наметнут, поричући и важност доношења . самог устава у тако смањеном „крњем“ парламенту). Видовданским уставом уведено je управо централистичко државио уређење иако je уз поделу краљевине на области, округе (који нису доцније уведени), срезове и општине, предвиђено успостављање и самоуправног система са локалним представничким телима. Ево из којих разлога.