Анали Правног факултета у Београду

243

ПРИКАЗИ

пптерпретациЈе“ (с. 215), ипак je у односу према белетристици Мејно на неки начин баш то учинио. Разумљиво, све то не значи да се треба приклонити субјективистичким деви ј аци ј ама већ напротив, да у книжевности вол>а користити оне резултате код и су проистекли из Нених научних елемената потенцираних субјективном снагом уметничкйх импулса, коде, с друге стране, сам уметник мора да коригуде ако жели да то заиста и буде. У вези с тим чйтаоца he посебно привући и излагања о користи политичке филозофиде и тзв. естетске интерпретације политичких подава кода се заснива на комбинации искуства и маште кода je сродна машти која je неопходна за одену уметничког дела.

Александ ар Стојановић

Dr. I. Szâszy: AZ EURÖPAI NËRI DEMOKRÄCIÄK NEMZETKÖZI MAGÄNJOGA (Међународно приватно право европских народних демократка), Budapest, 1962, Akadémiai Kiadô. Већина аутора данас у свету признаке, да међународно приватно право (без обзира да ли je грана међународног или унутрашњег права) има наддржавну вокацију и наддржавне циљиве. Због тога све више јача и тенденција да се међународноприватноправни системи приближе. То се постиже како акцијама на међународном плану, тако и акцијама на унутрашњем плану кроз разраду појединих института руководећи се свесно идејом корисне коегзистенције правних и економСких поредака. У овим напорима све су више видљиви и покушаји, да ее у једном научном делу обухвати сплет билатералних односно мултилатералних проблема међународног приватног права као што су на пример међународноприватноправни односи између двеју или више држава. Могли бисмо рећи, да овакав начин прилажења стварима усмерава аутора, да на колизионе конфликте не гледа само као на чињенице које треба тумачити и према којима треба заузети став већ као на проблеме ко je треба решити. Као што je познато, у САД постоји читав низ међународноприватноправних студија рађених упоредноправним методом (Bilateral studies in private international law u redakciji Arthura Nussbauma). Оригинилан покушај у овом домену представља књига Иштвана Сасија, чији je предмет изучавања међународно приватно право европских народних демократија. У своме делу аутор се држи углавном класичног система излагања. Књига има општи и посебни део, а посебни део се дели према. правним гранама. У општем делу аутор се бави појмом, предметом и местом међународног приватног права у систему права; затим говори о правној науци и изворима у народним демократијама; након тога о посредном и непосредном регулисању; о одлучујућим чињеницама; О сукобу колизионих норми; о примени страног права и о случајевима када се искључује примена страног права. Методологией гледано, аутор, након постављања проблема (при чему се наводе и схватања западних теоретичара) приказује решења која постоје у теорији и праксй европских народних демократија, цитирајући литературу и позитивне прописе да би на крају покушао да формулише заједничке карактеристике решена и схватања, излажући понекад и своје личне ставове. Треба подвући и то, да с обзиром да je дело написано са претензијама да се прикажу, карактеристике и развојне линије социјалистичког међународног приватног права, представља свакако пропуст, да наше југословенско право није представљало предмет проучавагьа. Овај пропуст унеколико умањује и вредност теоријских закључака који Су изведени на темељу упоредноправних проучавања. Ово тим пре, што југословенско међународно приватно право одражава једну такву друштвено-економску