Анали Правног факултета у Београду

самоуправней систем схс

25

рида, која се назива буржоаском демократиям, настаде и развија ce као императив буржоаског друштва. Она постаје услов за смењивање на власти разних буржоаских трупа сврстаних у политичке странке. Постепено систем буржоаске демократије прима характер „најадекватнијег облика државног уређења“ погодног за „надбржи развод капитализма и грађанског друштва“ (Маркс). Проширивавье народное суверенитета развија се и манифестуде се, углавном, у три правда: кроз демократизовање изборног система за представничка тела, кроз стално дачање улоге буржоаског парламента, а затим, и у преношењу дела надлежности парламента и влада на локалне органе. У првом случаду додељуде се бирачко право све већем броју грађана уз постепено снижавање у почетку врло високог изборног цензуса и укидагье других ограничена до њиховог потпуног уклањања и увођења општег права гласа. То де доводило до везивања и све већег брода бирача за ону буржоаску странку кода се на томе највише ангажовала и кода де таквим ангажовањем и стицала боље изгледе за победу на изборима, те и за преузимање власти од дотле влададуће странке или странака. У другом случаду, повезано с првим, парламенат де поста) ао све више орган чисто буржоаске класе, прво, у том смислу што су дефинитивно потиснути и улога и знача) владара у руковођењу државом, а затим, што су се и у парламенат све магье бирали представници племства, а све више представници капитала или експоненти капиталиста. У трећем случају, мењала ce, y много чему, и сама организацида буржоаске државе. Наиме, од строго централизоване власти, концентрисане претежно у парламенту, прелазило се на давање ширих или ужих компетенцида зависно од земље и нижим, тј. локалним органима, уз успостављање и потенцирање (понегде, као у Енглескод) и улоге и значада и локалних представничких тела. У политично) и правнод теориди ова последња манифестация проширивања народног суверенитета обележавала се као прелаз на систем самоуправа, у коме се, наводно, народу давала могућност да непосредниде и ефикасниде учествуде у доношењу , одлука важних за живот грађана у ужим задедницама. Енглеска де, разуме се, представљала надчистији облик и оваквог и континуираног проширивања народног суверенитета у сва три правда. У борбу између разних група буржоазиде и буржоаских странака улазе и сиромашниде грађанство и сеоска сиротиња, а затим, и све више, и градски пролетаридат, сразмерно развоју' индустрије, док у тод борби ниде постао надважниди политички фактор. Jep, са свима овим друштвеним групацијама оперишу и све стране у сукобу, а ови се и везуду за ону кода де у сводим програмима и у агитациди одлучниде захтевала и све веће демократизовање унутраппье управе и ефикаснија решења социјалних питана. Тако су они доприносили, смењивању буржоаских странака на власти, док се пароле коде ове странке истину (дош од буржоаских револуцида) у борби за власт почев од „народног суверенитета“ до „сва власт народу“ и кодима успеваду да вежу за своду политику велики део народних маса реализуду успоставл.аньем чисто буржоаских Останова, у које раднички представници не улазе или улазе са тако минималним бродем коди je