Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ГЕРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

без већег утицаја на државну политику. У ствари, утицај ширих маса, а пре света пролетариата, чак и у развијенијој фази капитализма, долази до изражад'а, углавном, само при изберу посланика, који готово редовно не потичу из њихових редова. Тако класно одвојени „народни представници“, пошто у борби за власт морају да воде рачуна и о расположењу бирача, узев у целини, и на следећим изборима, принуђени су да повремено чине извесне уступке, као повећањем надница, проширивањем социјалног осигурања чак додел>ивањем извесних места и представницима радника и у државнод управи и у изборним телима. Ти уступци, као и сва „чуда“ (Маркс), која грађанско друштво ствара у току своје владавине, како на економском тако и на културном и просветном пољу, произилазе из неопходности усклађивања развоја у свим правцима (школство повезано са индустријом, тј. са погребом за стручно образовании радницима, здравствене службе и социјално осигурање, итд.) да не 6и сам развод’ капитализма запас у кризу која би могла да угрози опстанак буржоаске класе. Тако императиви развода буржоаског друштва, сами по себи, намећу непрекидан прогрес, а степей коришћења постигнућима увек зависи од места коде подединац заузима у друштву, односно, од његове класне припадности. Међутим, од момента кад радничка класа поста) е самостална политична снага, нарочито онамо где успева да се организуде у посебне и даке радничке партиде (комуниста), та) утица) je много већи и у процесу проширивања буржоаског демократизма постаде готово пресудан. Пролетаридат тада „хвата буржоазиду за реч“, како каже Маркс, и, заоштравајући све више међусобне односе и тражећи да се испуни програм коди н>ене странке истину, и успева да веже све шире масе за своду политику. Тако се оспособљава да врши одлучудући притисак на владајућу буржоазиду која, постајући и сама све више зависна од става радничке, класе у разводу привреде, принуђена je да чини и све веће уступке и да свакодневно попушта одричући се, постелено, и неких битних позиција (на пример, национализацида базичне индустриде, све већи развој друштвених служби, итд.). Али, буржоаска демократија, ма колико широка била и ма у како знатно) мери самоуправност, у горњим и доњим телима, била обезбеђена, никад не иде дотле да радничкој класи омогуЪи да утиче на државггу политику и да врши друштвене и политичке промене npe.ua месту ко je фактички заузима у производили и прела својој бројчаној надмоћности. Као што де познато, радгомка класа, после свих избора, увек-се налазила пред затвореним вратима и парламента и локалних представничких тела, с тим што свако даље проширивање буржоаске демократиде и сваки уступал буржоазије имају велики знача) за раднике у њиховој борби за укидање буржоаске владавине. Иначе, што се тиче енглеских самоуправа седамдесетих година XIX века Карл Маркс, коди je врло дуто живео и умро у Енглеско), те je, поред осталога, био и један од најауторитативнијих познаваоца и тог „идеалног“ енглеског система самоуправљања, констатовао je да je то такав облик државног уређења, у коме се „велики централни државни органи допуњуду корумпираним парохијским скупштинама (vestries), користол>убивим градским одборнгщгема и свирепим сиротињским старатељима у гра-