Анали Правног факултета у Београду

60

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

има право по осигурању против незгоде. Овакво становиште заузели су наши судови у случају законског осигурања путника на железницама, па га треба аналогно применити и у обавезном осигурагьу путника на ваздухопловима (12). На тај начин обавезним осигурањем путника против незгоде у ствари се обезбеђује повређеном путнику минимална накнада за претрпљену повреду без обзира на висину стварне штете, с тим да путник има и далье право да од возара тражи пуну накнаду претршьене штете по одбитку износа добијених из осигурања незгоде. А обавезним осигурааем одговорности возара обезбеђују се путници да ће ту пуну накнаду добити без обзира на финансијску ситуацију и солвентност возара. Поступајући по одредби УВП о обавезном осигурању путника JAT je био осигурао своје путнике против незгоде и то на износ од 415.000. дин. тј. на износ који je у то време одговарао лимиту одговорности по ВК. У то време курс динара je био 50. дин. за 1 долар. Овим осигурањем били су обухваћени путници у унутрашњем и међународном саобраћају. После промене курса динара у односу на долар (300. дин. за 1 долар) повећана je оситурана сума са 415.000. на 2,500.000. динара како би се иста поново довела у сагласност са лимитом одговорности по ВК, али само за путнике у међународном саобраћају, док je при осигурању путника у унутрагшьем саобраћају остао износ од 415.000. дин. На тај начин дошло je до различитог осигураша путника JAT против незгоде и његовог неједнаког третирања век према томе да ли лете у унутраипьем или међународном саобраћају. Осигурањем путника у међународном. саобраћају које je било склопљено на горњи начин JAT je очигледно хтео да истовремено задовољи своју 'законску обавезу осигурања путника и да обезбеди себе за случај одговорности према путницима у границама лимита предвиђеног ВК. Међутим, поменутим осигурашем JAT je постигао у потпуности само свој први циљ; испунио je своју обавезу осигурања путника по УВП, и то преко онога што се од ЈАТ могло очекивати с обзиром на висину осигураног износа. Друти циљ, тј. обезбеђење за случај одговорности у границама лимита по ВК, ЈАТ je постигао само делимично. Наиме, иако се при осигурању незгоде на износ који одговара максималној одговорности возара обично дешава да je накнада из осигурања већа од накнаде штете коју путник има право да тражи од возара, ипак има случајева када je износ накнаде штете на који путник има право већи од износа накнаде из осигурања незгоде. То су случајеви када путник због релативно незнатне телесне озледе претрпи велику материјалну штету (на пример, када услед трајне повреде прста на левој руци професионални виолиниста постане трајно неспособан да обавља своју професију). Према томе, иако je осигурао своје путнике у међународном саобраћају на износ који одговара лимиту одговорности по ВК, ЈАТ ипак

(12) В. пресуду Врховног суда НРХ, ГЖ бр. 124/53 од 18. V. 1553 и пресуду Врховног суда HP БиХ ГЖ бр. 81/52 од 7. VI. 1952, Збирка одлука врховних судова, издание „Архива за правые и друштвене науке“, Београд, 1954, под бр. 166 и 167, с. 147 —149, као и пресуду Врховног суда НРС, ГЖ бр. 33/51 од 16. П. 1951, објављену у „Архиву за правые и друштвене науке“, бр. 2/51, с. 291. У прилог таквог становишта у случају телесне повреде путника али не и у случају његове смрти др. Ъ. Мирковић: н, д,, с. 154. Против др. В. Јовановић: н. д., с. 47; др. М. Константиновић : Однос између права на накнаду штете и права на осигурану суму, „Архив за правые и друштвене науке,“ бр. 2/51.