Анали Правног факултета у Београду

ОБАВЕЗНА ОСИГУРАША У ВАЗДУШНОМ САОБРАЂ.АЈУ

61

тиме није себе у потпуности обезбедио у границама лимита своје одговорности. Осигурање путника у међународном саобраћају како je раније постонало имало je и ту незгодну страну што je било склошьено у динарима док je обавеза JAT према иностранны путницима била у девизама. JAT je дакле у случају незгоде добијао од ДОЗ накнаду из осигураша за своје путнике у динарима па je сам морао водити бригу око обезбеђења трасфера одговарајућег износа иностраним путницима. А то je било обично везано за разне компликације и одуговлачења. Увиђајући ове недостатке JAT je у споразуму са ДОЗ изменио ранији начин осигурања за путнике у међународном саобраћају. За ове путнике склопљено je осигурање ко je у својој суштини пред став л>а осигурање одговорности ЈАТ према путницима за смрт, телесне повреде и штете на личним стварима и регистрованом пртљагу, али комбиновано са извесним осигурањем путника против незгоде. Наиме, по условима овог осигураша путници су осигурани против незгоде док се налазе у ваздухоплову или се пењу или силазе из њега уз услов да за незгоду постоји законска одговорност возара, Накнаду штете по овом осигурашу путници могу тражити само уколико се претходно одрекну свог права на накнаду штете од возара. Осигурана сума по овом осигурашу износи 2.800. долара. Међутим, уколико путник сматра да je штета коју je претрпео већа од овог износа, он не мора прихватити накнаду штету из осигурања незгоде него може тражити од возара да му накнади целокупну штету коју je претрпео. Висину штете у крајњој линији одређује суд. Одговорност возара покривена je осигурањем у висини максималне одговорности по ВК (без Хашког протокола), тј. на 8.300. долара по путнику. Као што видимо, на путнику je (односно на његовом наследнику) да одлучи хоће ли се задовол>ити паушалним износом предвиђеним у полици осигураша за случај незгоде или ће тражити утврђивање штете и накнаду за исту. Ако je штета маша, путник ће очигледно бити задовољан исплатом паушалног износа који није незнатан. У том случају он не мора доказивати висину своје штете. Међутим, ако сматра да je штета коју je претрпео већа од 2.800. долара, он ће поднети тужбу суду чиме се из лаже не само знатним трошковима и одуговлачешу у ликвидацију штете него и неизвесности у погледу висине одштете. коју he одредити суд. Може се найме догодити да суд одреди маши износ на име накнаде од онога који je путник могао добити из основа осигураша незгоде. Због тога ће путник поднети тужбу суду само онда ако je шегова штета очигледно знатно изнад 2.800. долара. Другим речима, минимална накнада на коју путник може да рачуна износи 2.800 долара за случај смрти или трајног потпуног инвалидитета односно одговарајући сразмеран износ за случај осталих телесних повреда, а максимална у износу од 8.300. долара ако докаже да je штета коју je претрпео једнака овом износу или већа. Све ово уз услов да je за незгоду одговоран возар. Оваквом комбинацијом осигураша JAT je у потпуности удовољио својој обавези осигураша одговорности према путницима у међународном саобраћају, а углавном и својој обавези осигураша тих путника против нез-