Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

годе. Недостатак овог осигурања je једино у томе што по њему путници остају неосигурани за случај незгоде за коју не одговара возар. Али такви случајеви су у пракси ретки јер ваздухопловни возари из разлога престижа обично не одбијају своју одговорност према путницима за штете настале ус лед незгоде, а уколико би и хтели да се ос лободе своје одговорности тешко би у томе стварно и успели, иако правно та могућност постоји. Иначе износ од 2.800. долара на који су путници у међународном саобраћају осигурани против незгоде у потпуности задовољава је]s знатно прелази износ од 400.000. дин. који се у нашим приликама за сада сматра довољним приобавезном осигурану путника. За разлику од осигурања путника у међународном саобраћају, путници у унутрашњем саобраћају су и даље осигурани против незгоде по ранијим условима и то на 415.000. дин., док одговорност ваздухопловног возара према њима није уопшге осигурана. Због тога, уколико путник у унутрашњем саобраћају претрпи услед незгоде штету која прелази износе макнаде на коју он има право из осигурана незгоде, ЈАТ ће бити дужан да му ту штету надокнади из својих средстава. Таквим осигуранем удовољено je у потпуности само одредби о обавезном осигурању путника из УВП, узимајући у обзир износ на који се путници код нас и иначе, данас осигуравају, али не и обавези осигурања одговорности према одредбама ЗОЕЮ, односно НОР. У вези с осигурањем путника у нашој земљи често се чује примедба да се у случају тог осигурана врши неоправдана дискриминација према путницима у унутрашњем саобраћају при чему се обично указује на то да су путници у унутраппьем саобраћају осигурани на 415.000. дин. а у међународном саобраћају на 8.300. долара. Ова примедба je само делимично тачна. Наиме, као што смо видели, путници у унутраппьем саобраћају су осигурани само против незгоде док je у погледу путника у међународном саобраћају у начелу осигурана одговорност возара комбиновано са извесиим осигурањем путника против незгоде. Према томе, чшьеница да су путници у унутраппьем саобраћају осигурани против незгоде на 415.000. дин., а да je одговорност возара према путницима у међународном саобраћају осигуран на 8.300. долара не представља никакву дискриминацију према путницима у унутраппьем саобраћају, јер ови имају увек право да траже пуну накнаду штете од возара, без обзира на склошьено осигуране против незгоде. На тај начин и путници у унутраппьем саобраћају могу добити на име накыаде износ који одговара стварној штети, као и путници у међународном саобраћају и то до лимита предвиђеног ВК, а теоретски можда и преко тога. Све зависи од одлуке суда који ионако није везан износима предвиђеним у уговорима о осигурању. Разлика између права путника у унутраппьем и међународном саобраћају састоји cé само y томе што, с једне стране, право путника у унутраппьем саобраћају на накнаду штете од возара није за сада још обезбеђено одговарајућим осигурањем одговорности возара иако je то прописано законским одредбама, и што, с друге стране, путници у међународном саобраћају имају могућност да у случају одговорности возара добију на име накнаде одговарајући минимални износ предвиђен у полици осигурана одговорности (т. до 2.800. долара) без обзира на ви-