Анали Правног факултета у Београду

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одређену количину материјалних вредности и рада, с. тим што принос, резултат те производив сарадње, расподел>ују међу собом у сразмери која je уговором утврђена према вредности’ улагања и радних операдија .коде je извршила свака уговорна страна. Овај уговрни однос ствара одређене обавезе за задругу и за пољопривредног произвођача. Пол>опривредни произвођач на основу овог уговора je дужан: а) Да стави на расположение земљу на којој ће се вршити производила. б) Да изврши у току процеса производње одређене радне операције. Врста, број и обим операција одређују се уговором у зависности од културе чија се производят уговара и степена сарадње која се између етранака успоставља уговором, при томе, свака радна операција која представља обавезу произвођача (исто као и свака радна операција која лежи на задрузи) даје право на одређени процент учешћа у расподели добити - приноса. —в) Да употреби на земљи на којој кооперира са задругом сва средства која добије од задруге, и то како репродукциони материјал, тако и вештачка ђубрива и средства за заштиту бшьа. г) Да се у раду придржава упутстава и савета польопривредних стручтъака задруге у погледу производње, да би се тиме постигао што бољи квалитет произвола и подигао ошлти ниво производње. Задруга je са своје стране обавезна: а) Да изврши уговором одређене радне операције у које по правилу долазе сви они радови који обухватају машинску обраду земље и усева (ораше и друге радње које су могуће према величини и пложају земље и култури која се производи). б) Да обезбеди квалитетно семе за сетву. —в) Да обезбеди потребив количине вештачких ђубрива и средства за заштиту би.тьа. г) Да руководи преко свог стручног апарата процесом производње и да пружа индивидуалном по.тьопривреднику стручну помоћ. Као што се из обавеза странака види, на индивидуалном пољопривреднику, поред обавезе да дй земљу, леже углавном оые обавезе које се обавл>ају људском радном снагом, док je на задрузи да обезбеди материјална средства за производњу и мапшнско обавл>ање поједижих радова. Овакав уговорни однос представља једну заједницу рада и материјалних средстава уговорних страна у којој се налази основ за каснију расподелу приноса. Односи који се успостављају уговором о заједничкој произведши међу странкама знатно мењају и карактер права својине на земл>и која припада индивидуалном пољопривредном произвођачу а у вези са тиме и улогу коју право својине игра у односима између уговорних страна. Правно посматрано, пољопривредни произвођач-кооперант и дал>е остаје власник земље на којој уговара заједничку производњу. Међутим, однос који наетаје кооперацтгјом у облику заједничке производње ствара такву ситЈ'аЦИЈУ У којој право својине на земљи није одлучујуће за давање характеристике целом овом односу, нити je, исто тако, одлучујуће у одређивању природе и својине произвола. До овог долази због тога што je у овом облику кооперације постигнуто одвајање права својине на земљи од друштвеног процеса производње. Право својине се у овом односу манифестује