Анали Правног факултета у Београду

ПРАВКИ ОДНОСИ КООПЕРАЦИЈЕ

385

само кроз ренту која се признаке на одређени начин пољопривредном про; извођачу' (8) и која у овом односу представла само један удео једне од уговорних страна у заједничком послу. И то удео који нема никакав приоритетан положај који не одређује природу уговора, не одређује положај странака у овом односу, нити некој од њих да je повлашћен по ложа ј и који не опредељује право својине на произвођачу. Измењена улога земље у овом односу изменила je у извесној мери и правку природу оног права које се има на приносу насталом у процесу производив. Право својине на земли ни je дало индивидуалном полопривреднику и право својине на приносу као што би то било нормало према традиционалним схватањима о дејству земљишне својине и о својини на плодовима земље. Да je у случају заједничке производное реч само о једном облигационом односу између задруге и произвођача као, на пример, у случају контрахирања, принос би био својина полопривредног произвођача који би на основу уговора био обавезан да га испоручи задрузи. Међутим, однос при заједничкој производил! je поставлен друкчије. У овом односу није битна својина на земљи већ заједнички рад у процесу процзродње а на основу њега и расподела добијеног приноса. Због тога принос који се давла као резултат производив сарадње обеју уговорних страна није' својина онога чија je земља индивидуалног пољопривредника већ je заједничка својина и пољопривредника и задруге у сразмери према ньиховим уделима у стварању нове вредности. У тој сразмери принос Се и дели међу ньима (9). Као последица оваквих односа између странака поставла се питање у коју врсту правних односа долазе односи који се успостављају између странака заклучењем уговора о заједничкој производњи. Да ли у том случају настаје између задруге и индивидуалног пољопривредника у погпеду приноса само један облигадиони однос или у шему има и стварноправних елемената? Приликом разматрања овог питања треба поћи од чињенице да je принос резултат заједничког рада и улагања материјалних средстава обе уговорне стране у току целог процеса производгье у коме je земља представљала само један удео поред других од истог значаја за произПрема томе, принос je заједнички, тј. самим фактом производгье и учешћем у том процесу у одређеном обиму задруга je постала и сопственик одговарајућег дела приноса, што значи да на одређеном идеалном делу приноса задруга има стварно право својине. Оваква квалификација права задруге на приносу произведеном у кооперации на земли у приватном власништву повлачи за собом више последица. Пре свега, с оозиром на чињеницу да у овом односу има стварноправних елемената, задруга je власник одговарајућег дела приноса у свим

(8) Рента се у пракси одређује на два начина: или се сматра као улаган>е индивидуалног пољопривредника које улази у трошкове производхье, па на основу тога и у основу за расподелу дохотка, или се одређује у фпксном износу и исплапу]с из укупног прихода пре расподеле. У првом случају рента завися од успеха у произведши а у другом не завися. Фиксна рента je напреднији облик сарадње између задруге и индивидуалног произвођача jep се земљишна својина појављује y чистој форми ренте. Међутим, посматрано са становишта анализа које смо вршили, и je дан и други облик имају исти значај. (9) Е. Кар дел.: н. д., с, 151.