Анали Правног факултета у Београду

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

•фазама његовог постојања, независно од тога да ли je скинут са земље или 'није. На основу тога она може са њиме и располагати, разуме се у гранитдама уговора и без вређања права друге уговорне стране. Према томе, у :.вези са заштитом тога свога права и пре расподеле и при вршењу расподеле приноса задруга има сва она нравна овлашћења и сва она средства за заштиту која припадају титулару једног стварног права а не само онакоја лзроистичу из облигационих одноеа. Затим, поставља се питање, с обзиром на изложено, да ли.данас, са измењеним односима који се можда у случају кооперације најјасније показују, приликом решавања питања сводные на плодовима и момента стидања својине на њима треба без резерве .и, изузетка примекьивати. правило да се својина на плодовима стиче моментом њиховог одвајања од главне ствари. То правило je било сасвим ра■.зуъпьиво и логично онда када je право земљишне својине имало друкчију садржину него што га има код нас дан.ас, нарочито у кооперативним односима. Измењена садржина тога права захтева и нова решења, . Најзад, гледиште да односи створени кооперацијом у облику заједничке произнодње имају утицаја на решавање питање ризика за случајну пропаст приноса на недвосмислен начин. Наиме, када je било речи о односима створеним контрахирањем, изнето je мишљење да и ризик треба поделити. између задруге и индивидуалног пољопривредног произвођача без обзира на то што би према владајућим правилима сав терет требало да сноси пољошривредник као еопствешгк земљишта. Такво решење се заснивало на суштини одноеа који постоје између задруге и пољопривредног произвођача. При заједничкој производњи овако решење ce још јасније поставља. Поред -свих разлога за поделу ризика који су изнети када je било речи о контра_хирању и који су у случају заједничке производње још изразитији, стоји к чињеница да je задруга власник приноса и пре његовог одвајања и да она, с обзиром на то своје свойство, треба у истој мери и по истом основу ..да сноси ризик за случајну пропаст приноса као и ипдивидуални пољопривредник. 4. Посебан и интересантан облик сарадње између задруга и инди;видуалних пољопривредних произвођача представља кооперација ради подизања дугогодишњих засада воћњака и винограда. Специфичном ове ■врсте сарадње изазвала je околност да у овом случају није у питању производња једногодишњих биљака, тако да се и уговорни односи не могу заснивати за годину дана или неки краћи рок, већ да je реч о биљкама које -су далеко дужет века, о биљкама које захтевају период од неколико година до давања пуног рода, које затим дуги низ година дају своје плодове. Та чињеница' захтева да се кооперација успостави на дужи рок, да би обе .уговорне стране имале економске користи од те сарадње. Постоје углавном две врсте уговора које закључују задруге са индивидуалним пољопривредницима о дугогодишњим засадима. У прву врсту .долазе уговори према којима индивидуални пољопривредник остаје за све време трајања уговорног одноеа Нскључиви власник земље, тако да односи нзмеђу њега и задруге имају само облигациони карактер. У другу врсту .долазе они уговори на основу којих се задруга књижи као сувласник на