Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ОДНОСИ КООПЕРАДИЈЕ

387

идеалном делу воћњака или винограда, тако да између задруге и власника земље настаје и одређени стварноправни однос. И једна и друга врста уговора могу се заклучити под условом да индивидуални пољопрвиредник . учествује у томе односу и са својим радом. Најчешћи je случај да се уговор заклучује на тај начин што индивидуални полопривредни произвођач уступа задрузи своје землиште, најчепхће на 25 до 30 година, ради подизања плантажног воћњака или винограда, с тим да за све то време он остаје исључиви власник земле. Уколико власник преузме на себе и обавезу рада, онда ньихов уговор ствара низ обавеза и заједну и за другу уговорну страну. Пољопривредни произвођач се обавезује; а) Да уступи задрузи своје земљиште које je предмет уговора. б) Да одобри задрузи да на угозореним парцелама изврпш засађивање плантажног воћњака или винограда, о вьеном трошку и за њен рачун. —в) Да сваке календарске године ради одређени број дана (најчешће 30 десеточасовних радних дана) по сваком хектару уговорене земле, и то равномерно распоређено према пој единим сезонским посповима. Задруга се обавезује: а) Да изврши подизање плантажног винограда. —б) Да власнику сваке календарске године у одређеном року исплаћује закупнину, и то најчешће у одређеној количини житарица, кукуруза или сточне хране за сваки хектар землишта, а покаткад, знатно ређе, и у новцу. —в) Да за уговорене парцеле плаћа из својих средстава све друштвене обавезе које произилазе из права својине на земљи (порез, прирез), без одбитка од уговорених количина житарица. г) Да по истеку уговореног рока врати власнику земьишне парцеле на дале самостално коришћење у истим границама и мерама које се утврђују путем катастарских органа, тако да власник земле самостално газдује и са својом земљом и еа подигнутим виноградом или воћњаком. Као што се из обавеза и садржине овог уговора види, између странака се ствара један облигационоправни однос, и то однос који je најближи уговору о закупу. Међутим, пажљиво упоређивање једног и другог уговора показује да се они не. могу поистоветити и да уговори о дугогодишњим засадима имају : извесних специфичности које траже њихов посебан правый третман. Тацо, у овом, облику кооперације задруга се обавезује да изврши на земл>шцту индивидуалног пољопривредника дугорочна инвестирања чије he резултате користити не само задруга за време трајања кооперације већ ће их по истеку тога рока даље искоришћавати индивидуални пољопривредник. Закупац по правилу није дужан да на закуплено ј ствари врши радове таквог обимд и такве вредности. Затим, по престанку закупа, закупац je по правилу дужан да ствари врати закуподавцу у стању у каквом je примио. Суштина кооперације са дугогодишњим засадима јесте не само у томе да индивидуални пољопривредник прима закупнину у току трајања уговорнрг рдноса већ и да по истеку рока за који je кооперација уго ворена добије натраг и земљу са воћњаком или виноградом, тј. . друкчију ствар од оне коју je дао. Даље, на закуподавцу не лежи никаква радна обавеза за време трајања закупа у односу на закушьеку ствар. Супротно