Анали Правног факултета у Београду

388

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

томе, ако je кооперација -закльучена са обавезом индивидуалног польопривредника да ради на земљи одређени број дана сваке календарске године, онда она ствара радну дужност за један дужи период.. Најзад, закуподавац je дужан да плаћа све обавезе према заједници које произилазе из његовог права својине. У разматраном облику коопераци je, напротив, задруга преузима на себе обавезу плаћања пореза, приреза и других терета које би нормално требало да плаћа индивидуални пољопривредник као власник землье. Из овог кратког излагања обавеза и дужности странака насталих зак•ључивањем уговора о кооперацији за дугогодиппье засаде, као и разликовања овог уговора од уговора о закупу, може се јасно видети да се њиме између странака ствара један сплет правних односа који je специфичан у односу на друге именоване уговоре. Посебну врсту, као што je поменуто, сачињавају они уговори по корима се задруга, с обзиром на остале обавезе које преузима уговором, шьижи у земљишним књигама као сувласник одређеног идеалног дела земљишне парцеле која je предмет уговора. Идеални сувласнички делови утврђују се узимајући у обзир вредност землье, радова, улагања и свих осталих трошкова и задруге и индивидуалног польопривредника. У овом случају између странака настају сувласнички односи, дакле стварноправни односи који се регулишу по општим прописима о сувласништву и по одредбама уговора који утврђује обавезе и права сваке уговорне стране. Овај облик кооперације о дугогодигшьим засадима у којима задруга постаје сувласник непокретности примењује се сразмерно ретко. Индивидуални пољопривредни произвођачи нерадо улазе у однос у коме се задруга шьижи као сувласник њихове землье. Ни задруге радо не улазе у ове односе, јер су инвестиције велике а парцеле расцепкане, тако да je за њих једноставније и корисније да обезбеде у једном комаду потребну површину землье и да на ньему подигну плантажни виноград или воћњак за сопствени рачун (10). Закључак. На основу ове кратке анализе правних односа који настају закључењем кооперације између задруга и индивидуалних пол.опривредника, посебно њеног највишег стушьа заједничке производље може се закључити да кооперација знатно доприноси преображају права земльишне својине. Формално, право својине индивидуалног польопривредника остаје нетакнуто. Али реално, хроз кооперацију, кроз укључивање землье у друштвену производњу и кроз подруштвљавање самог процеса рада на њој и карактер права својине се мења. Слободно се може рећи да земльишна својина индивидуалних польопривредника самим начином производње губи у знатно ј мери свој знача ј, тако да она више није онај битан фактор који одлучује о расподели и присвајању вредности. „Кооперација на тој основи даје раду у тако организованом производном процесу све више друштвени крактер, а самим тим она утиче и на измену облика приватне земльишне својине, постепено и све више je претварајући у новчану ренту [Подвукао С. А.]. Као таква, зем-

(10) Е,, кардрл,: н. д., п. 277.