Анали Правног факултета у Београду

396

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

велику слободу титулару како у погледу могућности поседована и обима овлашћења, тако и у погледу вршена. Такав je, на пример, случај са правом личне својине, правом на рад и слободом рада, правима из социјалног осигурана, станарским правом, правом на образование, активним и пасивним бирачки правом, правом на учешће у друштвеном самоуправљан>у и правима на основу нега, правом на част, правом на телесни интегритет, правом на лични мир, правом на породични мир, ауторским правом чија се садржина стално обогађује, као. и многим другим правима. Ова права се по обиму овлашћења, могућности поседовања и слободи вршења у принципу изједначавају са субјективним правима у либералистичким периодима живота друштва. Начеляо се може рећи, и то у првом реду за социјалистичко друштво, да се нова субъективна права појављују у оној мери у којој друштво успева да ограничи и елиминише наслеђена субъективна права пре свега право приватне својине на средствима за производну, и у оној мери у којој превлађује економску заосталост, стабилизује нови поредак и улази у мирнији ток свога разцитка; ови моменти омогућавају да човек избије у први план мада je он стварно увек у првом плану као покретач свих збивана али се то на плану субјективних права није могло довољно да испољи због давања приоритетног значаја друштвеним процесима и прелазног стана у коме се наслеђено потискује и елиминише а ново тек ствара. 5. Субјективно право je вишеструко користан и правном поретку веома потребан појам. Посматрањем субјективних права у друштву, нихове садржине и граница вршења у могућности смо да пратимо правки положај субјекта права у друштву пре свега човека и све промене у вези с тим и да реагујемо на одговарајући начин у корист човека или друштва. Јер као што човеку може бити нанета велика штета у најпшрем смислу речи ограничаванем, усмеравањем или одузимањем субјективних права, тако исто може бити ианета штета и друштву даванем преширокжх субјективних права или даванем поводом објекта поводом којих му их никако или само у ограниченој мери треба признати. Појмови који се предлажу или траже као замена субјективном праву у ствари замагл>ују правни положај човека иако каткад на први поглед желе да га истакну. Јер правни положај субјекта у друштву огледа се у неговим правима и обавезама према друштву и према другим субјектима, a појмови: социјална функција, социјална дужност, надлежност и други не посматрају право и обавезу као израз међуЛаудских односа у друштву већ права проглашују обавезама а обавезе су ионако обавезе, те их тако апсолутно изједначавају, иако у друштву ствари углавном стоје друкчије: найме, оно што je за неког право, то je за другог а не за нега обавеза. Субјективна права нам показују однос између субјеката права и друштва пре свега човека, однос између нихових узајамних i-штереса у сваком моменту. Сви други појмови којима би се заменио појам субјективно право замагљују тај однос, приказују га као апсолутно усаглашен, мада нам свакодневни живот пружа друкчију слику. Друштво се не може ус-