Анали Правног факултета у Београду

290

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поново инсистирајући код Пашића да прими идеју о општој скупштини, Трумбић му je (11. П) изнео још један аргумент за регентоза суделовање на скупштини; регент би морао да се појави на скупштини и ради тога да би на тај начин парирао али задао ударац агитацији црногорског краља и његове владе која се „ocjeha на све стране“ (28). 2. У погледу функције. Предлажући српској влади сазивање опште скупштине, Трумбић je предвиђао да та скуттпттина има ове основне задатке: а) да манифестује југословенске националне захтеве народа као целине тако да југословенско гштање постане „својином савезничке политике“, и б) да донесе закључке о даљем вођењу југословенске националне политике. При том je искључивао да та скупштина има сврху „било које демонстрације против савезника“ (29). Принуђен да престолонаследнику, влади и председнику српске скупштине поново објашњава сврху опште скупштине, Трумбић je инсистирајући на њеном сазивању, 21 јануара овако формулисао и допунио шене задатке: а) „да сврати пажњу савезничких влада и јавног мишљења на нашу одлучност и међусобну солидарност, на наше жртве, на важност нашега проблема у интересу мира као и на то, да се наш народ неће ресигнирати на даљне робовање у нади проблематичне аутономије“, и б) да подигне „духове у домовини и у емиграцији, у редовима српске војске и добровольца, е да неклону пред перспективой, коју им отварају говори савезничких државника“ (30). У општој скупштини Трумбић je пре свега гледао средство да се —■ како je писао Пашићу 5. П „општем народном питању да јачи порив“ (31). Значајно je да je у каснијим својим писмима Пашићу и нарочито члановима Југословенског одбора о истој ствари, Трумбић донекле и врло опрезно покушавао да прошири задатке предложене ошпте скупштине. Он je 1 фебруара писао Газариу да би „та скупштина могла имати улогу и доцније кад се ујединимо кроз вријеме провизориума. [...] Ова скупштина може да буде неки ембрион провизорне уставности [подвукао Д. Ј.] уз допуне и коректуре, ко je доцније не би било тешко извршити, кад je институција већ ту“ (32). Пашићу je 11 фебруара написао: „огапта скупштина би свратила пажньу влада и јавног мишљења као на почетак конституисања нашег народног јединства, о колем се жалибоже још толико двоји [...]. Свраћамо Вашу пажњу и на то да би овај Конгрес, Скуп, Збор ма како се звао - [...] могао евентуално бити некк ембријон предсто.виишгва [подвукао Д. Ј.] у прво доба кад се ујединимо, уз све оне допуне и исправке ко je би прилике захтевале. Не кажем да се сада што у том правцу прихваћа додавао je опрезно Трумбић али може бити да би та идеја могла доцније добити неку вриједност“' (33).

(28) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 39 прение телеграма А. Трумбића из Лондона 11. П Н. Пашићу.

(29) Код ГГаулпнр: н. д„ ЗЯ7. (30) А-ЈАЗУ, , А-ЈО, св. 10 ■ — концепт Трумбићевог телеграма из Лондона 21.1 престолонаследнику Александру, влади Србије и А. Николићу. (31) Исто концепт Трумбићевог телеграма из Лондона 5. IX Н. Пашићу.

(32) А-ЈАЗУ, ЈО, св. 32 концепт Трумбићевог писма из Лондона 1. П Ј, Газариу. (33) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 39 препис Трумбићевог телеграма из Лондона 11, 11 Н. Папгаћу.