Анали Правног факултета у Београду

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ПОЧЕЦИ ПОЉСКИХ ГРАДОВА (X—XV ВЕК)

Питање настанка пољских градова je једно од оних питања која још увек највише занимају пољску науку. Ово питање није тако лако, има веома сложену тематику и о њему постоји богата како пољска тако и страна литература (1). Још je далеко до неких дефиыитивних резултата, до синтетичког погледа на целину урбанизационих процеса. У последњим изучаваньима развоја градова у Пољској, литература првенствено узима у обзир насеља која многи аутори називају именом града у привредном смислу. У найма се обављају типично градске функције као што су занатство и трговина. Понегде може то бити и рударство. Ова се насеља одликују специфичним обликом насеља сасвим различитим од сеоског. У последним изучавањима уопште се не узима у обзир правни статус тих насеља, који се у изворима појављује нетто доцније и, сасвим разумљиво, не може бити сматран као критеријум општијег характера, нарочито кад су у питању времена, пре ХIП в. Ипак правни проблеми не могу бити потцењивани, јер увек прате друштвено-привредне појаве и могу бити од знатне помоћи у утврђивању степена развитка града и његове специфичности. Развој градова у Пољској може се боље разумети наравно само на општеевропском тлу. У Кијевској Русији замеци градова почели су да се појављују можда још у VIII в. а свакако да су постојали већ у IX в. тако да пред крај X в. почшье њихов живљи развој. То су места као тадапльи Кијев, Новгород, Перејаслав, Смоленск или Черихов (2). Развој ових градова (города) везан je с постојањем утврђених феудалних замкова. Руски градови нису никад имали ничега заједничко са Немачком и немачким правом али су се и поред тога развили у знатне градске центре. Код других Словена, на пример код Југословена (3), градови су постојали још у IX —X в., а код Чеха и Бугара у X в. На западу Европе градови се такође појавл>ују раније јер су на свима територијама које су до V века биле под владавином римске империје већ од давнина постојали антички градови, чији je континуитет доказан за већину земальа (изузев Паноније, Дакије, Норикума, Мезије, Тракије и већег дела Далмације) (4). Овде на прво место долазе италијански градови са живим римским традицијама. Ови градови који су ce обнављали почев од IX в. y XI в.

(1) Видети покушај сређивања ове литературе и проблема који се у н,ој налазе Т. Лалик: О проблемима генезе градова у Пољској, „Przeglad Hlstoryczny“, Т. XLIX, z. 3, Warszawa, 1958. Преглед литературе, нарочито правно-историјске која се односи на градове • видети такође Ј. Bardach: Historia panstwa i prawa. Polski do polowy XV wleku, Варшава, 1957, c. 122, 207; упор, такође St. Pazyra: Geneza i rozwöj miast mazowleckich, Варшава, 1959, нарочито глава I под касловом: Генеза градова (с. 11 —50) где je изложена литература предмета.

(2) В. A. Eybakow: Rieraleslo drlevniej Rusl, Moskva, 1948, c, 99, аутор заметке гьадова у Киј енској Русији види век у VII— VIU веку; М. М. Тихомиров ; Дриевние русски je города, Москва, 1946, с. 31, указује на веома жив развој градова Русије на прелому X и XI века; В. Grekov: Rus Kijowska, Варшава, 1955, с. 115, упор, такође W. Hensel: Slowlan szczyzna wczesnosrednlowieczna, Познањ, 1952, с. 221. (3) H. Lowmlanski: Podstawy gospodarcze formowania slç panstw slowlansklch, Warszawa. 1953, pp. 192, seq.

(4) F. Vercauteren: La vie urbaine, entre Meuse et Loire du Vie au IXe siècle, La cittâ nell'alto Medioevo, Spoleto, 1959; G. Duby: Les villes du Sud-Est de la Gaulle du VTH au IXe siècle. E. Ermen: Die Entwicklung des Städtewesens an Rhein u. Mosel vom 6 bis 9 Jahrhundert : J. M. Font y Elus: Les villes dans lEspagne du moyen âge, Recueils de la Société Jean Bođln VI, La ville le partie, Bruxelles, 1954, p. 263. Снажни римски утицаји одржавали су ce y Шпанији све до почетка Vin века.