Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

399

долазе до великог значаја и изграђују правки поредак градских комуна. Ти градови веома брзо постижу врло широку самоуправу која се скоро граничила са политичком независношћу. У Француској, где су римске традиције биле скоро исто тако снажне као и у Италији, процес признаваньа самоуправних права градовима који су почели цветати већ од X века, почео je у другој половики XI в. и трајао још у XII в. Највећу самоуправу добили су у ствари севернофранцуски градови по узору на комунални систем (5), нешто друкчију јужнофранцуски градови где су продирали италијански утицаји (6). Од почетка XII в. овде се појавио тзв. консуларни систем веома сличан комуналноМ систему (7). У XII в. градови централке Француске нису уопште имали самоуправу а правки поредак им je признат одозго, од монархије. У њима je власт вршио чиновник феудалца, власника града (prévôt) и тај се тип' града назива превоталним. У том je делу земље доцније такође дошло до покушаја увођења комуналног система. Историјат градова овог подручја Француске има много аналогије са развитком пољских градова, који такође никад нису дошли до стања широке аутономије (8). Сличне прилике као у централној Француској владале су у ствари и у Шпанији где je постојала велика зависност градова од државе, а развој организационих односа кретао се у правцу ограничавања градова. Само градови у Каталонији узимали су за узор организацију. градова јужне Француске и краљ у овој провинцији није играо оку улогу као у осталим областима земље (9). У Немачкој, а нарочито у њеним западням областима, где су се очувале извесне традиције ранијих римских градова у Рајнској области (10), процес добијања самоуправних права почео je у другој половини XI в. и трајао кроз XII и XIII в. прелазећи у XIII в. и на територије централые и источне Немачке. Овај покрет започео je на западу Немачке, у Рајнској области, а велику улогу у ширењу нових организационих облика одиграо je Келн чија je права користио, н. пр., Соест, а после Совета Либек. На сличан начин у западној и централној Немачкој настале су читаве правке породице градова с матичним градовима на челу (на пример: Фрибург у Бризгау, Беч, Франкфурт на Мајни, Дортмунд, Соест, Либек, Магдебург (11). Од краја XII в. градови са пуном аутономијом били су у Немачкој само малобројни и то тзв. Reich-städte, од којих се већина налазила у Рајнској области. И управо у Рајнској области, на прелому XII и XIII, в., развија се градско веће, као самоуправни орган, које се појавило у Магдебургу Д244. Слично рајнским градовима, у правцу широке аутономије развијали су се и швајцарски градови (12). Неточна Немачка била je у то време тле релативно свеже политичке експанзије немачког живља на словенском подручју. Развој градова морао je овде да се формира нетипично и сасвим друкчије него у западној и централној Немдчкој а исто

(5) F. Vercauteren: юр. cit,, рр. 455—458, аутор истине да су градови северне ■Француске и Белгије до VII века живели од наслеђа из доба римске империје, били су опколзени зидинама из римских времена, ка неким местима сачували су се разни обзекти римских ыуниципиа.

(6) Градови ,1 ужне Француске заснивали. су ce највише на римској традидији, из тих времена па све до IX—XI века сачувале су се римске зидине коле су их штитиле од напада. О тој теми упор. G. Duby: op. cit. ларни систем веома сличав комуналном систему (7). У XII в. градови цен-

, ф P* C. Timbal : Les villes de Consulat dans le midi de la France, Recueils de la Société Jean Bodin, t. VI, pp. 343 - —366.

(8) M. Boulet-Sautel; L’émancipation urbaine, dans les villes du centre de la France, Recueils de la Société J. Bodin, t. VI, pp. 371—403; G. Chevrler: Les , villes du duché de Bourgogne, du Xine à la fin du XV siècle, Recueils de la Soc. J. Bodin, t. VI, p. 411.

(9) J. M. Font y Rius; op. cit., pp. 267—278. (10) J.. Ermen: op. cit., pp. 433 seq.

(11) Ph. Dolllnger; Les villes allemandes au moyen âge. Recueils de la Soc. J. Bodin. t. VI. pp. 453 seq. (12) K. Schib: Les institutions urbaines suisses, pp. 517 —528.