Анали Правног факултета у Београду

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тако друкчије него у Пољској (13). Овде, на подручју између Лабе и Одре, као и у Пруској, појавиле су се, найме, извесна обележја градова који су настали колонизациям. На тлу ових старих словенских градова различитог типа, настала je читава мрежа утврђених градова, карактеристичних за Немачку. Ови градови се обично нису надовезивали на раније скупине, ни топографски ни у погледу становништва. Врло занимљив je такође био правки развој белгиских и холандских градова који je углавном започео од половине XI века и трајао кроз читав XII век. У ствари ни ту није дошло до пуне аутономије, осим градова, Турне (Tumai) и Гронинген као и фризиских градова, а у свои крајњем развоју чак и ти градови нису дошли до комуналног уређења, иако су били сасвим близу тог уређења (14). Организација ових градова показује велику сличност с развојем пољских градова почев од XIII в. Поред северноиталијанских и фризиских, као и севернофранцуских и јужнофранцуских градова, до пуне самоуправе дошли су такође у XII в. и далматински градови који су се поново развијапи од почетна IX в. где je у ослонцу на старе традиције многобројних римских градова, делимичног постојања римског живља (на пример: на острвима, у Сплиту, Трогиру, Задру, Дубровнику, Котору, Будви), дошло до развитка тих процеса већ пред крај XI в. а до ширеньа узора комуналних градова у току XII в. Характеристично je овде да je у том процесу такође учествовао са великом превагом словенски живаљ. Чињенице самосталног развоја руских градова без уплива западноевропских узора и чшьеиице самосталног образовања комуналног система у градовима словенске обале Задрана треба да представља важно методично упутство у изучавању развоја пољских градова (15). На свима европским подручјима градска насеља са већ развијеним привредним животом претходила су градској правној организацији, или, боље речено, граду са пуном самоуправом, а та права стицана су борбом између грађанства и световних и духовних феудалаца. Такође у Пољској постоје градови барем од краја X в. али до поставка градова са великом правном особеношћу долази тек у току XIII в. Ова чињеница била je повод многим неспоразумима, jep je појава градова заснованих на немач-

(13) Н. Ludat: Vorstufen u. Enstehung des Städtewesens in Osteuropa, u. der Deutsche Osten, Köln Braunsfeld, 1955, p. 41. Резултат ових појава била je појава ксткба (Kietze) ко je je настањивало словенско становништво. (14) Ј. GlUisen: Les villes en Belgique, Recueils de la Soc. J. Bodin, t. VI, pp.

533—603; R. Feenstra: Les villes des Pays-Bas septentrionaux, pp. 608—623. c развојем пољских градова почев од XIII в.

(15) G. Jireček: Stadt und Geselschaft in Mittelalterlichen Serbien, Wien, 1912, pp. 60—63. Ови су градови почињали већ од Скадра и обухватали су такође и прибрежне градове данашње Црне Горе с Котором на челу, упор, такође Г. Новак: Прошлост Далмације, т. I, Загреб, 1944, с. 71 и сл; М. Костренчић: Постаыак далматинских средовјечних градова, Зборник Шишић, Загреб. 1929, с. 113 и сл.: М. Костренчић: Слободе далматинских градова по типу трогирском, 239 кс. „Рада“ Југословенске академије знаности и умјетности, Загреб, 1930. Характеристично je да je тип далматинских градова био узор за градове Хрватске, да су колоније трговаца и занатлија из далматинских градова (нарочито из Дубровника) дубоко продирале на север у Србију и Босну где су се сударале с таласом саских узорака кпји je долазио са севера, од Мађарске; зпор. др. Јанковић: Историја државе и права народа Југославије I, Београд, 1960, с. 38; Codex dipl. Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, t. IV, Загреб, 1906, док. од 15. XI. 1242; Wl. Namyslowski: Miçdzypanstwowe stosunki prawne sredn. panstw slowianskich na Balkanie, Pamietnik P. Dabkowskicgo, Lwôw, 1927, p. 321. Ширење узора далматинских градова било je прекинуто турским најездама, ипак овај проблем требало би ближе проучити, да ли утицаји организације далматинских градова не постоје такође и у Мађарској. Једно нам се чини сигурно да су у Мађарској, тј. старо ј Панонији, потплпо ишчезли стари римски градови и овде не може бити ни говора о њиховој вези са новим мађарским градовима; упор. Gieysztor: Les origines de la ville slave, La cittâ nell’alto Medioevo, Spoleto, 1909. p. 280, n. 2.